После бронзе освојене у Лондону 2012. године узео је злата у Рију, Токију и Паризу. Остаће заувек упамћен у аналима српског спорта, а многи кажу да је можда једини бољи ватерполиста од њега у историји заправо човек који је од њега направио "звер". Наравно, у питању је Игор Милановић! Као јако млад је Душан Мандић прво добио позив за наступ за А селекцију Србије, а затим је дошао у Партизан где га је дочекао спремни Игор Милановић.
- Мој окидач је био то што ме је ватерполо репрезентација препознала и звали су ме да дођем на тренинг "А" репрезентације, а имао сам 17 година. Ту сам био у чуду: "Човече, како је могуће да ме је репрезентација Србије звала?". Ту сам пресекао. Не кајем се, из године у годину се показало шта смо освајали - рекао је Мандић једном приликом.
Фото: Профимедиа
Иако је у Приморцу из Котора већ играо сениорски, у Партизану је постао прави ас. Дошао је 2010. године и био је ту до 2015. када је отишао у највећи ватерполо тим тих година Про Реко. Освојио је 2011. године Лигу шампиона са Партизаном, а био је убедљиво најмлађи у том тиму. Пре него што му је Милановић који је тада тренирао црно-беле дао шансу - ставио га је на све врсте тестова!
- Игор Милановић ме је бацио у живу ватру, стварно. Био сам три месеца у Бањици, другом тиму Партизана и онда је одлучио да ме пребаци и да играм малтене целу сезону са Партизаном. Улио ми је невероватно самопоуздање и та година ми је толико значила. Годину дана сам био уз победнички тим, победили смо Про Реко у финалу, сазрео сам изузетно. Тај прелазак ми није био лаган. Дете си, не знаш шта те све чека и шта можеш да очекујеш. Једном приликом, када сам тек био дошао у Партизан, завршавао сам се тренинг са Бањицом, па је требало да останем са првим тимом. И долази Игор Милановић... Ту је он тестирао моју психу и рекао: "Ко је бре овај Мандић? Склоните ми га тамо иза гола, макните га тамо".
Прочитајте још
Фото: Н.Параушић
Душан је био у чуду, али је решио да испоштује жељу великог Игора Милановића. Када је видео да може да издржи такав притисак, одмах је убацио младог Мандића у ватру. Наместио се тај Олимпијакос као одлична прилика.
- Онда сам пливао у два метра између гола и мрежице која зауставља шутеве. Они тренирају, а ја овамо као пливам и нико се не бави са мном. Само гледам шта они раде. Недељу дана сам гледао и питао се "Шта се ово дешава, где сам ово дошао?". Тако сам издржао дрил и показао сам му захвалност у Лиги шампиона. Дошао је Олимпијакос у несрећној ситуацији, са седам-осам играча, са једном заменом, ту сам и дебитовао.
Партизан је те 2011. године прошао групу са екипама Барселонете, Олимпијакоса, и Младости, затим и другу групу у којој су били Будва, Југ и Јадран, а у полуфиналу су савладали Младост. У финалу су добили Про Реко предвођен МВП-ем Тамашом Кашашом и то искуство је обележило Мандића.
Фото: Профимедиа
- Било је заиста нестварно на финалу у Риму, 11:7 смо победили најјачи тим Про Река. Они су ту буквално имали две екипе, 15 странаца и мало мање Италијана. Створила се невероватна хемија. Много ми је значило. Гледао сам како се боре једни за друге, створила се невероватна хемија - и даље памти Мандић.
Прве Олимпијске игаре Душан Мандић одиграо је 2012. године када је наш тим стигао до полуфинала и касније до бронзе. Затим су уследила три злата, али када је као голобради младић отишао у Енглеску пре 12 година, то је било искуство које није лако преживео.
- У почетку ми је било стварно тешко. Дебитовао сам на Олимпијским играма у Лондону, где сам био најмлађи од свих, а био сам стварно погубљен. Ту сам био најмлађи, па мораш да носиш капице, акредитације, да их будиш ујутру, одговоран си за било шта. Стварно ми је било тешко, Заборављао сам оне акредитације, па ме чекају сви, а ја је заборавим... Па се десило да пробудим екипу раније него што треба, па они урличу. Олимпијске игре у Лондону су ми страховито тешко пале, мајке ми. Катастрофа, катастрофа... - рекао је Мандић кроз осмех.
И у игри је морао много да напредује да би дошао до највећег нивоа и остао на њему. Поготово јер по свом признању није баш врхунски пливач.
Фото: Профимедиа
- Шут је моје најјаче оружје и то ми је Бог дао, али ту баш има простора да се напредује. Јер човек мора нон-стоп да мења, науче те голмани. Мој најслабији сегмент је можда пливачки. Велик сам, тежак сам, трудим се да надоградим ту своју физичку спрему и да поправим пливање, у којем сам се увек мучио. Никад нисам волео да пливам и то поготово на почецима. Свима тешко падне кад треба да се плива, а мени посебно. Дај ми лопту.. Тако сам се и наметнуо у Партизану. Ту су ме сви натпливалали, па и две године млађи од мене су ме натпливалали – и то баш. А онда дође лопта и ето - насмејао се Мандић.
Сви знамо колико је убитачан, а најубитачнији је када је у питању најтежи шут у ватерполу. Дејан Савић је приметио колико добро изводи "шраубе" и апсолутно га је подстицао да се бави тим потезом и да га усавршава.
Фото: Профимедиа
- Шрауба ми је омиљени шут, то сам неговао кроз каријеру, остајао бих после тренинга да вежбам, изводио сам на празан гол небројено пута и баш волим тај шут. То кад видим... Није га лако извести. Био сам на другом јуниорском такмичењу са репрезентацијом Србије у Перту и ту се сећам да смо били трећи и да нисам могао да дам нормално гол, него сам дао три такве шраубе. Ту ме је Деки стимулисао да када идем даље не заборавим то. То је та југословенска школа, постоје шутеви за које се сматра да нису озбиљни ако се упуте са одређених места. Шприц, шрауба из даљине, ту озбиљне критике можеш да добијеш - истакао је херој и љубимац нације.
(Мондо)
БОНУС ВИДЕО:
