Потрошња алкохола у Европи смањила се за 0.5 литара између 2010. и 2020. године. Ипак, неке земље повећале су конзумацију, пише Еуронеwс.
Животне навике промениле су однос људи према алкохолу. И то на боље. Здравствене власти стално упозоравају људе да престану да пију или барем смање количину алкохола.
Укупна потрошња алкохола дефинише се као годишња продаја чистог алкохола у литрама по особи у доби од 15 и више година. Алкохолна пића се претварају у чисти алкохол. Подаци не укључују неевидентирану конзумацију алкохола, као што је домаћа или илегална производња.
У Европи укупна конзумација алкохола по особи у доби од 15 и више година пала за је 2.9 литара у последње четири деценије - са 12.7 литара у 1980. години, на 9.8 литара у 2020. години, што одговара паду од 23 посто. Потрошња бележи значајан пад између 1980. године (12.7 литара) и 2000. године (10.5 литара).
Прочитајте још
Потрошња алкохола у европској регији WХО-а, која обухвата 53 земље, укључујући Русију и околне земље, пала је са 12 литара у 2000. години на 9.5 литара у 2020. години, што одговара паду од 2.5 литре (21 посто).
Упркос овом паду, Европска регија WХО-а и даље има највећи ниво конзумације алкохола по особи у свету. Годишње свака особа, старија од 15 година, у просеку попије 9.5 литара чистог алкохола. То је отприлике 190 литара пива, 80 литара вина или 24 литре жестоких пића. У 2020. години највише алкохола су конзумирали у Летонији (12.1), а најмање у Турској (1.2).
У просеку, грађани Европе конзумирали су 9,8 литара алкохола.
Немачка (10.6 литара) имала је највећу количину конзумације алкохола, међу "великом четворком" у Европи с обзиром на економију и број становника, а следеће су Француска (10.4 литре), Шпанија (7.8 литара) и Италија (7.7 литара). У Великој Британији износила је 9.7 литара.
Конзумација алкохола доживела је пад већи од једне литре у 14 земаља, а обрнуто, у 5 земаља у том је раздобљу забележен пораст. Ирска и Литванија бележе највећи пад конзумације алкохола у овом раздобљу. Пао је за 2.1 литру у обе земље, а одмах иза њих су Шпанија и Грчка (обе по 2 литре).
Холандија, Француска, Кипар и Финска такође су забележиле пад већи од 1.5 литара. У Србији, Белгији, Хрватској, Данској, Швајцарској и Немачкој количина је такође смањена између једне и 1.5 литре. Највећи пораст имала је Летонија где је потрошња порасла за 2.3 литре. Хрватска је од 37 земаља, на 20. месту.
Бугарска (1.4 литре), Малта (1.1 литра), Румунија и Пољска (обе 1 литар) такође су показале знатан пораст. Пораст је био изнад 0.5 литара у Норвешкој, Италији и на Исланду.
(Нет.хр)