Празник се обележава у свим православним црквама, а посебно свечано је у манстиру Свети Роман. Молитве пред моштима светог Романа често су до сада биле услишене, тако да се много оболелих људи вратило кући здраво и „на ногама“, иако су неки од њих у светињу били донети чак и у бесвесном стању.

И сам блаженопочивши владика охридски и жички Николај Велимировић, пишући молитву “У служби Светом Роману”, најједноставнијим, а ипак красним речима је записао да је овај Божији човек по своме живљењу био “земаљски анђео и небески човек”.

Светитељ се упокојио у деветом веку, а први сачувани запис о манастиру датира с почетка једанаестог века, тако да се убраја међу најстарије манастире у Србији. Налази се на десној обали Јужне Мораве, недалеко од села Ђунис, и припада Епархији нишкој.

Молитва

„Теби, угодниче Бога живога, Романе чудотворче, који си испунио закон Бога и спаса нашега Исуса Христа и добио од Њега живот вечни; клањамо се с љубављу и благодаримо Ти са смирењем, за премнога Твоја чудесна дела, којима си помогао немоћним људима, и прославио име Господа и спаса свога. Амин.“

Ову молитву Светог Романа 29. августа, на истоимени празник, у манастиру у Ђунису, с вером у Бога и искром наде у срцу, изговара на хиљаде верника. Међу небројенима, који на овај свети дан похрле у манастир на десној обали плаховите Јужне Мораве да се поклоне моштима Светога Романа, једног од најпоштованијих подвижника и светаца православних, по правилу је и здравих и болесних, и старих и младих…