Нана Зиба, пореклом из Рогатице, након пресељења је са породицом купила кућу у Високом, насеље Добриње. Иако је четири године живела у Аустрији, никако није могла да се привикне на тај начин живота те се вратила у БиХ.
- Живела сам у поповој кући. Нико ми није бранио ношњу, мараму, ни муслиманску одећу. Четири године провела сам код попа - каже Зиба.
Нана се и данас сећа са топлином свог боравка у свештениковој кући и начина на који ју је третирао.
- Поп ми је рекао: "Мајко, ти обављај своје обичаје, а ја ћу своје". Кад сам клањала, поп је рекао: "Паметно, мајко, ти своје, а и ја ћу своје". Поштовао је моју веру, а ја његову. Нисмо се мешали у обичаје, чак сам имала подршку с његове стране. Никада се нисам осећала угрожено или дискриминисано - каже она.
Њихов суживот био је испуњен међусобном пажњом и подршком, а то је нану посебно радовало. Иако јој ништа није фалило у поповој кући, недостајали су јој домовина, пријатељи и родна Босна и Херцеговина.
Прочитајте још
- Када поп дође с литургије, рекао би мом мужу: "Деда, скувај нам кафу, нана клања, а ми ћемо да седнемо и поразговарамо" - рекла је Зиба.
Без обзира на то којем Богу се молимо, важно је да волимо своје и поштујемо туђе. Само тако можемо напредовати као људи, преноси Стил.
БОНУС ВИДЕО:
