Nana Ziba, poreklom iz Rogatice, nakon preseljenja je sa porodicom kupila kuću u Visokom, naselje Dobrinje. Iako je četiri godine živela u Austriji, nikako nije mogla da se privikne na taj način života te se vratila u BiH.
- Živela sam u popovoj kući. Niko mi nije branio nošnju, maramu, ni muslimansku odeću. Četiri godine provela sam kod popa - kaže Ziba.
Nana se i danas seća sa toplinom svog boravka u sveštenikovoj kući i načina na koji ju je tretirao.
- Pop mi je rekao: "Majko, ti obavljaj svoje običaje, a ja ću svoje". Kad sam klanjala, pop je rekao: "Pametno, majko, ti svoje, a i ja ću svoje". Poštovao je moju veru, a ja njegovu. Nismo se mešali u običaje, čak sam imala podršku s njegove strane. Nikada se nisam osećala ugroženo ili diskriminisano - kaže ona.
NJihov suživot bio je ispunjen međusobnom pažnjom i podrškom, a to je nanu posebno radovalo. Iako joj ništa nije falilo u popovoj kući, nedostajali su joj domovina, prijatelji i rodna Bosna i Hercegovina.
Pročitajte još
- Kada pop dođe s liturgije, rekao bi mom mužu: "Deda, skuvaj nam kafu, nana klanja, a mi ćemo da sednemo i porazgovaramo" - rekla je Ziba.
Bez obzira na to kojem Bogu se molimo, važno je da volimo svoje i poštujemo tuđe. Samo tako možemo napredovati kao ljudi, prenosi Stil.
BONUS VIDEO:
