Српско-албански односи кроз историју углавном нису били идеални, међутим, било је и оних који су се залагали за стабилизацију односа између два народа. Један од највећих српских пријатеља јесте човек албанског порекла, Есад-паша Топтани.
Есад-пашу многи Албанци данас сматрају издајником, док се у Србији сматра пријатељем. У београдском насељу Вождовац налази се чак и улица која носи његово име.
Фото: Профимедиа
Есад-паша потиче из богате земљопоседничке породице Топтани, која је имала поседе у централном делу Тиране, укључујући и земљиште на којем се данас налази Парламент Албаније. Бројне фарме и шуме источно од Тиране такође су припадале овој породици.
Есад-паша је имао веома богату војну каријеру. Завршио је француску Војну академији у Сен – Сиру, као и краљ Петар И Карађорђевић. Био је шеф личне гарде султана Абдула Хамида ИИ у периоду пре младотурске револуције, командант жандармерије у Јањини, а све до избијања Балканских ратова је био командант жандармерије у Скадру.
Прочитајте још
После убиства његовог брата Гани-бега Топтанија које су извршиле снаге лојалне султану Абдулу Хамиду ИИ, Есад-паша Топтани је постао симпатизер покрета младотурака. После Младотурске револуције 1908. године био је посланик у скупштини Османског царства као представник изборне јединице Драч, а 1909. године је предао султану Абдул Хамиду ИИ указ о његовом свргавању.
Фото: Википедија
Балкански ратови и борбе за Скадар
Током Балканских ратова командовао је војском Османског царства приликом опсаде Скадра када је седам месеци, до 23. априла 1913. године, одолевао нападима војске Краљевине Црне Горе. Због великих губитака црногорске војске стрепео је од одмазде победника, али војска краља Николе се понела витешки и заробљеном Есад-паши и његовим саборцима је дозвољено да, приликом повлачења из Скадра, задрже лично наоружање. Ово је код Есад-паше изазвало дивљење према Србима, а многи тај догађај данас наводе као пресудан за окретање ка Србији.
Савез са Србијом
Већ 17. септембра 1914. године Есад-паша је потписао Нишки споразум са председником српске владе Николом Пашићем који је подразумевао заједничко оснивање војних и политичких институција, војни савез и пругу од Србије до Драча.
Фото: Фејсбук принтскрин/Tolerancija Srbije
Овај споразум изазвао је бес Топтанијевих противника који су, наоружани од стране Аустроугарске, почетком 1915. опколили Есад-пашу у Драчу и захтевали од њега да објави рат Србији. Показујући да Србија никада не оставља своје пријатеље и савезнике, председник српске владе Никола Пашић се одлучио да помогне Топтанија и почетком јуна 1915. године у Албанију је послао више од 20.000 војника и жандарма, који су успели да ослободе опкољеног Есад-пашу у Драчу. Овај потез је додатно везао Топтанија за Србију, што је било веома значајно приликом повлачења српске војске кроз Албанију.
Такође је дозволио плаћање у динарима и коришћење валуте Краљевине Србије као да је званична у Албанији.
Албанска голгота и пријатељ на којег је Србија могла да рачуна
Приликом повлачења српске војске кроз Албанију Есад-паша остао је веран савезу са Србијом. Његова жандрмерија је на граници штитила бокове колона српске војске у одступању, док ју је у непроходним и дивљим подручјима сусретала и показивала јој пут.
Локално сеоско становништво територија под Топтанијевом контролом пружало је српској војци уточиште по његовој наредби. Чак је и последње залихе хране за своју жандармерију уступио српској војци, чиме је спасавао читаве српске јединице. Поред тога, Есад-паша је издао наређење да се на територији Албаније обавезно мора примати српски динар као средство плаћања да би омогућио српским војницима да купе намирнице за своје потребе.
Фото: Википедија
- Чујте Албанци и Турци, кроз Албанију пролази српска војска! Војска, као војска, тражиће од вас да купи храну. Српски војници немају другог новца сем папирне банкноте од 10 динара. Али, знајте да је она равна турској меџедији. И ко покуша да побије њену вредност уједаће се онде где се нико не уједа… - гласила је његова наредба.
Докле се Есад-пашина породична и официрска моћ простирала у средишњој Албанији српска војска се слободно кретала. Од 220.000 војника који су кренули преко Албаније према Крфу, 150.000 их је стигло на циљ. Српски губици би били много тежи да Есад-паша није остао веран споразуму у тим тешким тренуцима. Због тога га је регент Александар Карађорђевић пред напуштање Албаније одликовао Орденом белог орла првог степена.
После српске војске, Албанију је напустио и Есад-паша који је са својим јединицима дошао до Солуна. Ту се, заједно са Србима, под француском командом борио на Солунском фронту и учествовао у ослобађању Србије, пише 24 седам.рс.
БОНУС ВИДЕО:
