Зоран је током деведесетих важио за једног од најпопуларнијих водитеља. Сви су се питали где је, а оно што се сазнало јесте да је живот у Београду преселио у Беч.
Бавио се разним пословима али је успео да крају да се запосли на једној телевизији да ради као водитељ.
Већина људи га памти по емисији "Пиле телешоп", која је многима била омиљена. Другима је остао у сећању по емисији "Забрањено спавање поподне", коју је водио са Сузаном Манчић, а имао је и шоу "Пиле и Маца" са Драганом Маринковићем Мацом.
Имао је улогу и у филму "Сложна браћа", где је био специјални гост. У Бечу се бави водитељством.
Фото: Принтскрин/Јутјуб/ mvojin
- Радим на Ју планет телевизији. Приказујемо живот наших људи који овде живе, разговарамо са њима, радимо репортаже. Са свим профилима људи, од најобичнијих па до власника ресторана. Задовољан сам, пријављен сам, имам добру плату. Радим на Западу, али на српском језику. Поред тога, имам свој Јутјуб канал - причао је.
Прочитајте још
У јеку славе 2012. отишао је с породицом из Београда у Беч.
- Отишао сам јер ми је телевизија на којој сам радио дуговала осам плата, и они су тада били у кризи. Ми смо на леп начин прекинули радни однос, добио сам отпремнину и отишао. Друго, телевизије су тада радије откупљивале стране садржаје, нису улагале у наше ауторске емисије, а ја сам неко ко је увек то желео да ради и направио сам историјске помаке у телевизији. Нису знали шта да раде са мном, нисам имао задатке. Како смо супруга, деца и ја имали аустријске папире, одлучили смо да се преселимо тамо. Ћерке су тамо уписале школу, жена се запослила, а убрзо сам и ја почео са разним пословима - испричао је и открио одакле ми аустријски папири.
- Женини родитељи су гастарбајтери, па смо у то време на основу тога успели да добијемо боравишну и радну дозволу.
- Био сам у Србији у време короне и нико ми није понудио посао две године. Ја сам звао неке људе, али ништа. Мене гледаоци много воле, али из неког разлога немам прођу код власника телевизија. Да ли сам остарио, оматорио... Притом, ја сам неко ко би заиста волео да се бави ауторским емисијама, да сам креирам садржај.
Зоран је открио чиме се све бавио док није пронашао посао који воли:
- Имао сам успоне и падове. Нисам увек имао добре послове. Возио сам Убер такси, али само месец дана. Добио сам за то време две казне и, када је требало да примим плату, била је мизерна. Радиш од седам ујутру до седам увече, израбљују те и на крају не добијеш ништа. Ужасан посао. Онда сам возио аутомобиле који су се изнајмљивали, то се зове "дриве ноw". На пример, неко допутује у Беч и хоће да изнајми аутомобил, а ја га после покупим. То је био пристојан посао. Али ја сам мастер журналистике и желео сам нешто више.
Постојале су приче да је радио на пијаци у Бечу:
- Нисам радио, али сам доста времена проводио на бувљацима. Тамо је доста наших људи продавало технику, ствари, муљали су нешто и ја сам с њима радио репортаже. Због тога сам дане проводио на пијаци, продавао с њима, дружио се. Ипак, имам план да изнесем своје старе ствари из подрума и да их продам на бувљаку, то је овде у Аустрији модерно и сви то раде. Симпатично је.
БОНУС ВИДЕО:
