Ђорђевић се својевремено у емисији, која је приказана у оквиру емисије "Око магазин" на РТС-у, присетио почетака, али и сусрета са легендарним певачем групе Deep Purple, Ианом Гиланом, који га је мотивисао да се врати у Београд.
- Некако човек, ма колико био спреман за успех, увек га тај успех изненади и некако запрепасти, буквално га затекне. Рецимо, када је почело све, када смо на првој проби заједнички одсвирали "Лутку са насловне стране", некако смо знали и осећали да је то велика песма, да је то важна песма. И веровали смо и сањали да постанемо популарни и онда је то досегло неке невиђене границе. Први велики концерт Рибља чорба је имала на Ташмајдану 1979. године, 1. септембра, и ту нас је запрепастило то. Тада нису постојали мобилни и остале глупости комуникацијске. Једноставно, сви су знали текст. Како су их сазнали, то остаје и даље тајна. Цео стадион је певао са нама. Концерт је био распродат. Имао сам толику трему да на дан концерта цео дан сам провео у кревету, седећи у ћошку и дрхтећи од страха, буквално. Док нисам изашао на бину. И после четврте песме кренуло је скандирање "Боро, мајсторе". Ја сам се расплакао, а Миша (Алексић) је рекао: "Сада ћемо да их..." И онда смо кренули... И ту смо схватили - рекао је својевремено Бора.
Ђорђевић се онда присетио сусрета са Ианом Гиланом.
- Али, опет, шта је знам. Постали смо страшно велики, већи него што можемо да поднесемо. И, наравно, отуђили смо се. Мало од људи који су нас направили великим. Док једног дана нисам срео Иана Гилана, мог идола. Пошто смо сарађивали са Џоном Мекојом, басистом Гилан бенда. И одемо у Лондон да се видимо са Џоном, да се нешто договоримо. Гилан бенд је снимао неки спот и чекамо их у пабу. И долази цео бенд у паб, долази Иан Гилан, звезда пар екселанс. У међувремену, ми смо се окружили телохранитељима... Дуже је трајало сликање и давање аутограма него сам концерт. И долази Ијан Гилан и пита ме: "Шта пијеш?" Ја гледам, не могу да верујем. Ја кажем коњак. Питам моју бившу шта она пије, она каже коњак. И видиш велику светску звезду носи тацну, пробија се кроз народ и носи два коњака. И рекох: "Боро, иди у... Врати се у Београд. Отпусти све телохранитеље." Одлучих да останем нормалан и да одем и у кладионицу, и на пијацу, и у кафану и било где сасвим нормално и да поново остварим ту везу са људима који су нас направили великим. И тако је остало, хвала Богу, до данас - рекао је својевремено Бора.
(РТС)
Прочитајте још
БОНУС ВИДЕО:
