"ТЕЛЕВИЗИЈА ЈЕ ЦИРКУС": Јездић жели да промени професију

Ненад Јездић се деценијама бави глумом, а сада је проговорио о потенцијалној промени професије.

Фото: Д. Миловановић

Јездић је открио да је размишљао о томе да пређе у продуцентске воде, што се ипак, како каже, неће десити ускоро.

- Као млађи сам размишљао о томе, чак имам и фирму. Међутим, продуцентски посао је јако одговоран посао, јако тежак посао. Продуцентски посао је, чини ми се, сублимација свих ових естетских порива о којима причам када је питање телевизијски пројекат. Ја сам се опробао као продуцент у позоришту, до сада једанпут, два пута, и то су били успешни пројекти. А телевизија, ја је сматрам јако одговорном, јако важним и битним елементом нашег постојања и функционисања. И зато се не усуђујем да радим било шта што би ме могло довести у један контекст економије и економике, када је телевизија у питању. За сада не, али никад не реци, никад. Мени посао није стран, мимо овога што иначе радим као глумац и у чему сам можда и најуспешнији. Али треба мислити о томе шта су и какви су ти пројекти око којих треба да се окупимо, које су то теме, које су то идеје, које су то вредности о којима ми хоћемо да причамо. У реду је подцаст врцаво духовито, у реду је нека ауторска емисија да буде врцава и духовито, али нека се не зове Јутарњи програм или информативни програм, нека се зове циркуска балада. Ја сам можда и старомодан, али телевизију изузетно и врло озбиљно доживљавам. И када сам на телевизији, путем телевизије, и сведочио нешто што је аморално, што је насилно, што је... Било је само да бих се наругао злу, не да бих га промовисао.

Фото: Д. Миловановић

Свако може да прича шта хоће, то је проблем друштва

Јездић сматра да су подкасти у којима гостују разни медиокритет опасни.

- То што телевизија престаје да буде оно што јесте сврха њена, то што је данас телевизија посреће под најездом ових подкаста, под најездом простора где свако може да прича шта хоће, где свако може да прича како хоће, где свако може о својим неким сензацијама, љубавним, бизнисменским, може да прича, то је, чини ми се, проблем друштва. То је јако велики проблем друштва, али телевизија је, сматрам, још увек моћнија над том пошасти. Мени су ови подкасти, ова брзина и ова размена информација, онако језиве. Језиве и ако бих ушао у некакве продуцентске воде, ако бих се упуштао у некакав продуцентски пројекат, морао бих у сваком смислу, менталном, моралном, материјалном посебно, да станем иза тог пројекта и да га браним на сав глас.

Ало!/Блиц