Nenad Jezdić se decenijama bavi glumom, a sada je progovorio o potencijalnoj promeni profesije.
Foto: D. Milovanović
Jezdić je otkrio da je razmišljao o tome da pređe u producentske vode, što se ipak, kako kaže, neće desiti uskoro.
- Kao mlađi sam razmišljao o tome, čak imam i firmu. Međutim, producentski posao je jako odgovoran posao, jako težak posao. Producentski posao je, čini mi se, sublimacija svih ovih estetskih poriva o kojima pričam kada je pitanje televizijski projekat. Ja sam se oprobao kao producent u pozorištu, do sada jedanput, dva puta, i to su bili uspešni projekti. A televizija, ja je smatram jako odgovornom, jako važnim i bitnim elementom našeg postojanja i funkcionisanja. I zato se ne usuđujem da radim bilo šta što bi me moglo dovesti u jedan kontekst ekonomije i ekonomike, kada je televizija u pitanju. Za sada ne, ali nikad ne reci, nikad. Meni posao nije stran, mimo ovoga što inače radim kao glumac i u čemu sam možda i najuspešniji. Ali treba misliti o tome šta su i kakvi su ti projekti oko kojih treba da se okupimo, koje su to teme, koje su to ideje, koje su to vrednosti o kojima mi hoćemo da pričamo. U redu je podcast vrcavo duhovito, u redu je neka autorska emisija da bude vrcava i duhovito, ali neka se ne zove Jutarnji program ili informativni program, neka se zove cirkuska balada. Ja sam možda i staromodan, ali televiziju izuzetno i vrlo ozbiljno doživljavam. I kada sam na televiziji, putem televizije, i svedočio nešto što je amoralno, što je nasilno, što je... Bilo je samo da bih se narugao zlu, ne da bih ga promovisao.
Foto: D. Milovanović
Svako može da priča šta hoće, to je problem društva
Jezdić smatra da su podkasti u kojima gostuju razni mediokritet opasni.
Pročitajte još
- To što televizija prestaje da bude ono što jeste svrha njena, to što je danas televizija posreće pod najezdom ovih podkasta, pod najezdom prostora gde svako može da priča šta hoće, gde svako može da priča kako hoće, gde svako može o svojim nekim senzacijama, ljubavnim, biznismenskim, može da priča, to je, čini mi se, problem društva. To je jako veliki problem društva, ali televizija je, smatram, još uvek moćnija nad tom pošasti. Meni su ovi podkasti, ova brzina i ova razmena informacija, onako jezive. Jezive i ako bih ušao u nekakve producentske vode, ako bih se upuštao u nekakav producentski projekat, morao bih u svakom smislu, mentalnom, moralnom, materijalnom posebno, da stanem iza tog projekta i da ga branim na sav glas.
Alo!/Blic
