Звук шкрипања ципела прекида сабласну тишину у уском ходнику. Пут до контролне собе реактора број 4 у украјинској нуклеарној електрани Чернобиљ прекривен је дебелим, пожутелим гуменим простиркама.
- Од сада све мора бити брзо - Станислав, официр нуклеарне електране, одлучним трзајем отвара дебела челична врата и улази у контролну собу четири. Највећа нуклеарна катастрофа у људској историји започела је овде пре 35 година. Станислављев поглед пада на празну утичницу у којој је некада био смештен прекидач.
- Све је почело овде. Двадесет шестог априла 1986. године у 1.23 совјетски нуклеарни техничар Александар Акимов управљао је прекидачем АЗ-5 у Блоку 4, супротно свом изричитом мишљењу, према којем је требало хитно искључити читав реактор. Акимов се дуго противио тестирању система хитног напајања у ванредним ситуацијама, али му његов надређени Анатолиј Ђатлов није оставио избор. На крају, погрешне људске одлуке, кршење безбедносних прописа и одавно познати инжењерски недостаци нуклеарног реактора типа РМБК изазвали су неконтролисано повећање производње и на крају експлозију реактора 4. Након Акимовљевог притиска на прекидач свет више није био исти.
За већину људи Чернобиљ је и даље синоним за колективну ноћну мору целе генерације. Експлозија реактора у Блоку 4 усмртила је 30 људи, укључујући Александра Акимова, што је директна последица опекотина или акутне радијацијске болести. Према студији Уједињених нација, најмање 4.000 других жртава умрло је услед непосредних последица цурења из реактора; број непријављених случајева могао би бити вишеструко већи.
Евакуисано је стотине хиљада људи; читава села су сравњена булдожерима и затрпана због драматичног излагања зрачењу. Припјат, некада водећи по важности "атомски" град и дом за готово 50.000 људи, потпуно је евакуисан по подне 27. априла.
Прочитајте још
Фото: Танјуг/АП
У напуштеном селу Купувате живи Хана Заворотња у скромној дрвеној кући. Хана има 87 година и поносна је што може да се брине о себи. Повртњак иза куће обезбеђује оно најосновније, а водом се снабдева из бунара. Између 1987. и 1988. године неколико стотина људи одлучило је, против воље државе, да се врати у своја родна села. Вратили су се и Хана, њен супруг и њене сестре. Прво су пронашли своју кућу опљачкану и оронулу, али су могли да почну испочетка негде у селу. Убрзо су повратници званично толерисани и деценијама су се подједнако опирали радијацији и усамљености.
(National Geography)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
