Након катастрофалних поплава које је у средњој Европи изазвао циклон „Борис“, хидролог РХМЗ Дејан Владиковић је рекао за „Блиц“ да поплавни талас иде ка нама и да ће због тога све станице на нашем делу тока од Бездана до Новог Сада ући редовну одбрану од поплава, али неће прећи границу ванредне одбране.
- Пошто су у оквиру циклона биле јаке снежне падавине и велика количина снега је јако рано већ у Алпима, он ће се топити наредних дана и то ће успорити опадање овог таласа. Дакле, овај талас ће бити мало продужен због снега. Али, после скоро два месеца суше никакве алармантне ситуације неће бити –поручио је хидролог.
Упозорење РХМЗ
У хидролошком упозорењу РХМЗ се наводи да се врх таласа на Дунаву очекује.
- код Бездана и Апатина 25. септембра
- код Богојева 26. септембра
- код Новог Сада 27/28. септембра
Водостај Дунава код Бездана до суботе
Дунав је на овој хидролошкој станици:
- данас 671 цм
- у среду ће бити 673 цм
- у четвртак 658
- у петак пада на 620
- у суботу на 570 цм
Граница редовне одбране код Бездана је 500, а ванредне 700 цм.
Прочитајте још
Фото: Танјуг/ОМК МУП РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Водостај Дунава код Апатина до суботе
Код Апапатина Дунав је:
- данас 705 цм
- у среду се очекује да буде 715 цм
- у четвртак 713
- у петак 690
- у суботу 660 цм
Граница редовне одбране на хидролошкој станици Апатина је 600 цм, а ванредне 750 цм.
Водостај Дунава код Богојева до суботе
Дунав је код Богојева у висини од:
- данас 626 цм
- у среду се очекује 655 цм
- у четвртак 670 цм
- у петак 671 цм
- у суботу 652 цм
Граница редовне одбране од поплава код хидролошке станице Богојево је 600 цм, док је граница ванредне одбране од поплава 700 цм.
Фото: Танјуг/ОМК МУП РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Водостај Дунава код Бачке Паланке до суботе
Висина реке Дунав код Бачке Паланке је:
- данас 525 цм
- у среду ће бити 574 цм
- у четвртак 612 цм
- у петак 632 цм
- у суботу 632 цм
Редовна одбрана од поплаве је на снази када Дунав на овом месту пређе 530 цм, а ванредна ако вода буде изнад 650 цм.
Водостај Дунава код Новог Сада до суботе
Поплавни талас је код хидролошке станице Нови Сад достигао:
- данас 460 цм
- сутра ће бити 498 цм
- у четвртак се очекује 540 цм
- у петак 572 цм
- у суботу 600 цм
Према подацима са сајта РХМЗ, висина границе редовне одбране од поплава код Новог Сада је 450 цм, а ванредне одбране 700 цм.
Фото: Танјуг/ОМК МУП РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Шта је узрок екстрема у свету и нашој земљи
Климатолог проф. др Владимир Ђурђевић каже да климатске промене директно утичу да метеоролошки екстреми буду још екстремнији него у прошлости, због чега су и падавине биле знатно јаче широм Европе. Навео је да је разлог и то што је данас атмосфера топлија него пре и може да прими већу количину водене паре. Зато је има 7 одсто више у атмосфери, и аутоматски сваки пут када падне киша можемо да очекујемо кишу која ће да буде јача него у прошлости.
- Климатске промене доприносе да циркуларни системи, као што су циклони и антициклони чешће буду троми у смислу њиховог премештања, тако да се дуже задржавају над одређеним подручјем, што је и сада био случај. Циклон „Борис“ се задржао мало дуже на подручју централне Европе него што је просечна прича. Обично циклони путују од запада према истоку, али у овом случају остао је заглављен и имали смо огромне акумулације кише. Да је падала киша само један дан и да је остала кише испадала источно од Пољске и Чешке, вероватно се не би десило све што се, нажалост, десило– каже за "Блиц" проф. др Ђурђевић.
Сваке године део Европе буде поплављен
Истовремено, због тромости ваздушних маса дешава се да температурни градијенти буду израженији и да се нагло пређе из јако топлог времена у јако хладно и да се онда опет брзо вратимо у топло. Све је повезано једно с другим.
- Када се погледа задњих 10-15 година у Европи, није да су сваке године биле катастрофалне поплаве, али су врло учестале. Прошле године су биле у Грчкој, а после је циклон отишао у Либију и направио је огроман проблем. Исто је дошло до пуцања бране и 10.000 људи је страдало. У Немачкој су 2021. биле велике поплаве са више од 100 жртава. Види се да сваке године неки део Европе буде погођен разорним поплава које су биле далеко ређе и имале су далеко мање последице средином прошлог века, пре него што се клима променила. Овакве промене сваке године су погубне и по инфраструктуру, по људе и за функционисање привреде – закључује Ђурђевић.
БОНУС ВИДЕО:
