О његовом приватном животу не зна се много. Био је у браку са архитектом и сценографом Милицом Ејдус, са којом има ћерку Вању, која је такође глумица, и сина Филипа.
Многи кажу да је био ожењен најлепшом Београђанком, а овако је говорио о својој Милици.
- Приметио сам је много пре него што сам је упознао. Становао сам код Правног факултета, а она је туда свакодневно пролазила са другарицама на путу до Архитектонског факултета. И стварно је била прелепа, па су је приметили и сви други, не само ја. Ми смо у то доба били клинци, оне су већ биле студенткиње, а ми гимназијалци.
- Нисам ни сањао да ће бити моја. Касније смо се упознали и све је имало природан пут, па је тако дошло и до нашег зближавања и брака. Венчали смо се када сам се вратио из војске 1975. године и наравно да сам био поносан на супругу, али и на себе што сам успео да освојим једну од најлепших жена Београда - рекао је глумац својевремено.
На сцени је био редован, и одиграо је више од 150 драмских улога, снимио више од 50 филмова, серија и телевизијскох драма. Како је објаснио, само једном се забринуо за себе.
Прочитајте још
- У једном периоду живота сам имао озбиљних здравствених проблема и био сам у коми. Тог периода се не сећам, али када сам се пробудио и схватио да ћу 95 посто остати парализован, али да ћу бити жив, говорио сам: „Па ништа. Предаваћу студентима, уосталом, може да се глуми у колицима“.
- Глума ме није напуштала ни онда када сам био очајан. Тада сам размишљао да је боље да сам умро него што сам непокретан, али не због себе, него због породице и терета који бих био мојим најближима. Срећом, наука и одлични доктори су ме и извукли и један сам од ретких који је успео да преживи ту болест - рекао је Предраг за магазин Азра.
Глумац је тада рекао да је након тешких тренутака почео да брине о себи.
- Сталне контроле су битне. Ми смо нација која превенцији не придаје значаја. Онда нас одједном снађе нека страшна болест коју си могао на време да откријеш помоћу једногодишњих контрола. Пратим своје здравље и покушавам да не трошим себе превише, али опет и да се не пазим претерано. Суштина је да сачувам здравље, не да бих остао жив, него да бих могао да играм.
Био је члан аматерског позоришта Дадов, затим Народног позоришта у Београду одакле је отишао заједно са Светланом Бојковић и Микијем Манојловићем у знак протеста због доласка Александра Берчека на место управника 1993. године.
Од 1985. до 1989. био је председник Удружења драмских уметника Србије. А стрепео је само да га ни на платну ни на даскама не укалупе у младе љубавнике.
Предраг Пеца Ејдус преминуо је после дуге и тешке болести у 72. години 28. септембра 2018. године. Његовом испраћају присуствовале су стотине људи. Почива у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
(Курир)