Таленат за музику открили су његови родитељи када му је било четири године, а већ са десет година свирао је хармонику на свадбама.
Његов отац звао се Светозар, а мајка Будимка. Светозар је био хармоникаш кога су сви познавали по надимку Тоза.
Отуда потиче и певачев надимак Тозовац.
Фото: Петар Милошевић
Међутим, његово детињство обележила је велика трагедија, смрт оца, кога, причао је, дуго није могао да прежали.
Прочитајте још
У октобру 1941. године немачка војска је стрељала његовог оца, заједно са још неколико хиљада Краљевчана. Остао је сам са мајком и баком, а у више наврата је истицао као се мајка лавовски борила за њега кроз живот.
Предраг је поред хармонике научио да свира бубњеве и трубу како би зарадио, а прве песме снимио је 1965. године.
Његова велика популарност почела је 1971. године, међутим 1972. снима песму "Јеремија" коју тадашње комунистичке власти сврставају у четничке песме, због чега је морао да се склони код пријатеља у Немачку.
Фото: Петар Милошевић
Када се након две године вратио у Србију, власти су му одузеле пасош.
Поред тога је остао миљеник публике и наставио да пева свим онима који га воле.
Најпознатији је по песмама "Тражићу љубав нову", "Влајна", "Јесен у мом сокаку“, "Мирјана", "Ти си ме чекала", "Виолино не свирај", "Овамо Цигани", "Очи једне жене", "Празна чаша" и другима.
БОНУС ВИДЕО:
