Свети Јевстатије Плакида (или Свети Евстатије), чији данас празник обележава СПЦ, одавнина је заштитник лова, те га и ловци православних земаља славе 20. септембра (по старојулијанском а 3. октобра по грегоријанском и новојулијанском календару).
Фото: СПЦ
Због тога ће данас многи ловци кренути у шуме и горе, не због самог лова већ више због свог патрона и међусобног дружења у слављењу славе. "Тако ми светог Јевстатија, ловачког патрона", позната је заклетва на истинитост "ловачке приче" из "Зоне Замфирове".
Био је страствени ловац и војсковођа у време цара Тита и Трајана. Легенда каже да, полазећи једном у лов на хришцански празник Велики петак, наиђе у шуми на јелена. Божијом помисли појави се светао крст међу роговима јелена и дође му глас Господњи позивом да оде свештенику хришћанском и да се покрсти.
Плакида појавом послуша, оде и покрсти се, заједно са женом и два сина. На крштењу доби име Јевстатије. Након тога врати се поново у шуму на исто место где му се појавио јелен и клекнувши заблагодари Богу сто га је привео Христовој истини. У тај час поново је чуо тајанствен глас који му предрече његово страдање. Одмах затим Јевстатије тајно напусти Рим са својом породицом и премести се у Египат, где је провео прерушен у затишју, петнаест година.
Међутим пред крај владавине цара Трајана, нападоше Варвари Римско царство и цар пошаље два официра по читавој држави да потраже војсковођу Плакида. Божијом помоћи га пронађе у Египту и доведе у Рим. У међувремену цар Трајан је умро а на престо царства је дошао Андријан. Када позва цар војводу Плакиду да принесе жртву он рече да је Хришћанин и цар га одмах стави на муке и кад му звери не учинише ништа, цар га заједно са женом и синовима баци у тело усијаног металног вола. Трећег дана извадише његово тело мртво а од жара неповређено и сахранише га.
Прочитајте још
Већ у трећем веку по Христовом рођењу, ловци Хришцански почели су славити Св.Евстатија, као великомученика и заштитника лова по свим областима Римског царства и тако до дана данашњег.
Тропар
Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше.
