Sveti Jevstatije Plakida (ili Sveti Evstatije), čiji danas praznik obeležava SPC, odavnina je zaštitnik lova, te ga i lovci pravoslavnih zemalja slave 20. septembra (po starojulijanskom a 3. oktobra po gregorijanskom i novojulijanskom kalendaru).
Foto: SPC
Zbog toga će danas mnogi lovci krenuti u šume i gore, ne zbog samog lova već više zbog svog patrona i međusobnog druženja u slavljenju slave. "Tako mi svetog Jevstatija, lovačkog patrona", poznata je zakletva na istinitost "lovačke priče" iz "Zone Zamfirove".
Bio je strastveni lovac i vojskovođa u vreme cara Tita i Trajana. Legenda kaže da, polazeći jednom u lov na hrišcanski praznik Veliki petak, naiđe u šumi na jelena. Božijom pomisli pojavi se svetao krst među rogovima jelena i dođe mu glas Gospodnji pozivom da ode svešteniku hrišćanskom i da se pokrsti.
Plakida pojavom posluša, ode i pokrsti se, zajedno sa ženom i dva sina. Na krštenju dobi ime Jevstatije. Nakon toga vrati se ponovo u šumu na isto mesto gde mu se pojavio jelen i kleknuvši zablagodari Bogu sto ga je priveo Hristovoj istini. U taj čas ponovo je čuo tajanstven glas koji mu predreče njegovo stradanje. Odmah zatim Jevstatije tajno napusti Rim sa svojom porodicom i premesti se u Egipat, gde je proveo prerušen u zatišju, petnaest godina.
Međutim pred kraj vladavine cara Trajana, napadoše Varvari Rimsko carstvo i car pošalje dva oficira po čitavoj državi da potraže vojskovođu Plakida. Božijom pomoći ga pronađe u Egiptu i dovede u Rim. U međuvremenu car Trajan je umro a na presto carstva je došao Andrijan. Kada pozva car vojvodu Plakidu da prinese žrtvu on reče da je Hrišćanin i car ga odmah stavi na muke i kad mu zveri ne učiniše ništa, car ga zajedno sa ženom i sinovima baci u telo usijanog metalnog vola. Trećeg dana izvadiše njegovo telo mrtvo a od žara nepovređeno i sahraniše ga.
Pročitajte još
Već u trećem veku po Hristovom rođenju, lovci Hrišcanski počeli su slaviti Sv.Evstatija, kao velikomučenika i zaštitnika lova po svim oblastima Rimskog carstva i tako do dana današnjeg.
Tropar
Mučenici Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: NJihovim molitvama spasi duše naše.
