Књижевница Ведрана Рудан, недавно је открила да има рак и поручила да више неће да пише већ јој је план да се посвети лечењу. 

Ипак, љубав према писању је била јача те у својим блоговима пише о томе како се осећа током лечења, какве јој мисли пролазе кроз главу.

Њене речи су као и увек веома оштре, без увијања и директно погађају у емоцију. Ведрана је писала о томе како се осећа пред својим супругом током ове борбе, али и да размишља о свом последњем дану.

Фото: АТА имагес

 

 

"Чула сам да муж у кући отвара нека врата. Појурила сам према купатилу и на себе навукла купаћи огртач. Нисам хтела да види голу наказу. Четрдесет посто мужева остави жену кад она оболи од рака, мој муж није међу њима, напротив, брине о мени дању и ноћу. Па ипак…Одједном, ништа ми не смета. Сви су кукали због паклених врућина. Било ми је чудно. Људи, је*еш врућине, будите срећни, немате рак. Сад су изван себе јер је хладно. Обуците се, у чему је проблем? Свима је хладно а ја у офуцаној, танкој тренирци, зашто бих трошила лову на нову, размишљам шта да на мене навуку кад умрем. Можда ипак ону зелену хаљину коју ми је купио муж и која ми је од старта била број мања? Коначно ми стоји савршено. И ти болови. Повремено ме боле леђа, па рука, ноге, ништа драматично али ја сваку бол тумачим као плес метастаза у мом тијелу. Ни са ким не могу о томе разговарати, Кејт је далеко, људи око мене имају друге “проблеме”. Два пута сам видела како изгледа умирање од рака. Хоћу ли и ја преклињати да ме убију, а знам да то нико од оних око мене неће учинити? “Еутаназија је играчка за богате”, ових је дана рекао Жарко Пуховски. Је*ига, нисам богата. Пред пола ми је сата у глави зазвонио стих Што се боре мисли моје. Гугнула сам га мислећи да ћу налетети на текст некога који лудује због рака. Је*ига, Звонка Богдана муче љубавни проблеми" написала је Ведрана у свом стилу.

Фото: АТА имагес

 

 

Ведрана је по добијању дигнозе на друштвеним мрежама писала о типу рака који има и како се са тим носила

"Мој је рак ј****о редак, зове се рак жучних каналића, чини ми се. Нисам прочитала ни отпусно писмо ни тип ни Интернет прогнозе. Додуше негде сам налетела да од првих симптома до смрти имаш чак три месеца да превариш мужа, разбаштиниш децу или љубавника пошаљеш у к***ц. И није неки рок. Само 5% срећника може да се оперише. Та сам. Најпре сам отишла у Свету Недељу у Радиохирургију да ми рак спале пре операције. Спалили су ми рак и џеп јер нисам "ушла у квоту". Наиме, држава има споразум са том установом по коме одређени број Хрватица и Хрвата улази у "квоту". Остали или цркну од рака или им у помоћ ускоче пријатељи. Хвала пријатељи! Наравно да су повлашћени грађани ове земље у "квоти" и пре него што добију рак али то знамо. Ја сам чак сазнала и име лика који ме прецртао иако тај податак нисам тражила. На неки сам начин почашћена што нисам део лоповске екипе којој ни рак ништа не може. Ту никако не мислим на многе болесне који су ипак ускочили иако нису хадезеовски гадови", написала је недавно.

БОНУС ВИДЕО: