Тај чин има своје порекло у магијској заштити од мртвих. Када сви присутни баце по неки грумен, онда гробари завршавају посао враћајући сву осталу земљу која је ископана из раке преко сандука покојника. У разна времена на различите начине се штитило од мртвих у страху да се не повампире.
Живи су прибегавали разним лукавствима да би ово избегли. Постоји обичај да се живи не враћају истим путем којим су и дошли на сахрану покојника, или су затрпавали камењем гроб да се покојник не би повампирио. Бацање земље је слична ритуална радња.
Свако баца по неки грумен земље да земља буде тежа. Као одушак савести је што се каже да покојнику буде лака земља не знајући да је то заштита управо од покојника. У већини наших крајева се уз грумен земље баца и по који ситан новчић, којим се на симболичан начин, поручује покојнику да исти новац понесе неком покојнику који је био близак ономе ко је новчић бацио.
Прочитајте још
(Мондо)