Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” обавештен је од Националне референтне лабораторије за грип и друге респираторне вирусе Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак” о првом потврђеном случају инфекције вирусом грипа типа АХ1(пдм09) у сезони надзора 2024/2025. у Републици Србији, на територији Шумадијског округа, саопштио је "Батут".
- У биолошком материјалу (брису ждрела и носа), који је у сврху потврде дијагностике и оболевања од грипа достављен од стране Института за јавно здравље Крагујевац Националној референтној лабораторији, молекуларном техником (Реал–тиме ПЦР) потврђено је присуство вируса грипа типа АХ1(пдм09). Вирус грипа је потврђен код пацијенткиње старости 39 година, хоспитализоване у Универзитетском клиничком центру Крагујевац. Пацијенткиња поред респираторних симптома има и основно неуролошко обољење. Епидемиолошки надзор над грипом у сезони 2024/2025. започео је од 40. извештајне недеље (30. септембра–6. октобра 2024. године), недељним праћењем и извештавањем у складу са дефиницијама случаја, из надзорних јединица на територији надлежности, и трајаће током сезоне 2024/2025 - наводи се у саопштењу и додаје:
- У посматраном периоду континуирано се спроводи мониторинг епидемиолошких, клиничких и вирусолошких карактеристика обољења и прати утицај на здравствени систем и општу популацију. На основу квантитативних показатеља интензитет клиничке активности вируса грипа у Србији је низак. У поређењу са претходном недељом региструје се незнатно повећање обољења сличних грипу на територији Републике Србије (око 3%), а када поредимо са истим периодом прошле године број оболелих је виши за приближно 9%.
Мере превенције
- Вакцина против грипа је најсигурнији и најбезбеднији вид индивидуалне и колективне заштите од грипа. Вакцинација против грипа се спроводи у циљу редуковања оболевања и умирања, као и редуковања преношења вируса грипа у породици, колективу и популацији. Време неопходно за стицање имунитета је 2–3 недеље након давања вакцине, а трајање поствакциналног имунитета варира и износи 6–12 месеци, па из тога произилази потреба вакцинације сваке године, као и због варијабилности сојева вируса грипа који могу да се мењају сваке године/сезоне. Имајући у виду различиту ефикасност вакцине у односу на узрасне категорије код којих се апликује, потребно је напоменути да се код вакцинисаних у случају оболевања развија блажа клиничка слика, као и да се редукују могуће теже компликације у случају оболевања код особа које су у ризику.
Прочитајте још
У складу са Правилником о програму обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених заразних болести, спроводи се обавезна имунизација лица у посебном ризику вакцинација се спроводи код:
1. трудница;
2. лица старијих од шест месеци живота са:
– хроничним поремећајима плућног система (укључујући астму),
– хроничним поремећајима кардиоваскуларног система (искључујући хипертензију),
– метаболичким поремећајима (укључујући шећерну болест, гојазност са БМИ > 40),
– бубрежном дисфункцијом,
– хемоглобинопатијом,
– хроничним неуролошким поремећајима,
– лица са малигним обољењима, без обзира на тренутни терапијски статус,
– имуносупресијом (укључујући лица са ХИВ/АИДС, особе са функционалном или
анатомском аспленијом и др.),
– извршеним пресађивањем ткива и органа/припреме за пресађивање,
– и друго;
3. лица старијих од 65 година;
4. чланова породице болесника у повећаном ризику од компликација код којих је
контраиндиковано давање вакцине.
Према епидемиолошким индикацијама вакцинација се спроводи:
– код лица смештених и запослених у геронтолошким центрима;
– код деце, омладине и старих лица смештених у социјално-здравственим установама и
код лица запослених у тим установама.
Поред наведених, обавезна имунизација против грипа спроводи се и код лица запослених у здравственим установама.
Поред вакцинације, постоје и опште превентивне мере које помажу у спречавању ширења вируса грипа, као што су:
1. Покривање носа и уста марамицом током кашљања и кијања, након чега се употребљена марамица адекватно одлаже.
2. Редовно прање руку водом и сапуном, посебно након кашљања и кијања. Уколико вода није доступна, за дезинфекцију руку се може употребити средство на бази алкохола.
3. Избегавање додиривања очију, носа и уста.
4. Избегавање контаката са болесним особама.
5. У случају оболевања потребно је остати код куће и не остваривати контакте са другим људима.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО
