Свет се брзо мења, пун је изазова и сукоба, па нас често оставља без компаса. Зато су нам потребне мудре мисли, а баш на данашњи дан - 9. октобра - рођен је Иво Андрић, један од наших највећих књижевника, добитник Нобелове награде за књижевност и неуморни истраживач људске душе.
Фото: Профимедиа
Његова дела откривају његову дубоку свест о пролазности времена, вечном трагању за смислом и људским вредностима.
Андрић није само писац великих романа попут „На Дрини ћуприја“, „Травничка кроника“ или „Госпођица“, већ и мислилац чије су речи одјекивале у вези са дубљим питањима живота. Његове речи откривају мудрост која надилази књижевност и улази у сферу духовности и људских вредности.
Фото: Профимедиа
Андрићеве мисли постају све релевантније. Али кроз Андрићеву мудрост учимо како је права снага у прихватању властитих ограничења, тражењу равнотеже између спољног и унутрашњег света, као и у стварању смисла кроз мир и промишљање.
- „Не могу ја - каже - добри човече, оздравити, јер ја и нисам болестан, него сам овакав, а од себе се не може оздравити.”
- „Тако обично бива. Они које желимо да видимо не долазе у часовима кад на њих мислимо и кад их највише очекујемо, а појављују се у неком тренутку кад смо мислима најдаље од њих. И нашој радости због поновног виђења тада треба мало времена да се дигне с дна, где је потиснута, и појави на површини.”
- „Животна снага једног човека мери се, поред осталог, и његовом способношћу заборављања.”
- „Бити човек, рођен без свога знања и без своје воље, бачен у океан постојања. Морати пливати. Постојати. Носити идентитет. Издржати атмосферски притисак свега око себе, све сударе, непредвидљиве и непредвиђене поступке, своје и туђе, који понајчешће нису по мери наших снага. А поврх свега, треба још издржати и своју мисао о свему томе. Укратко: бити човек”
- „Толико је у животу било ствари којих смо се бојали. А није требало. Требало је живети.“
- „Никада више не планирам. Ја само живим овај живот. Понекад како желим, понекад како морам. Ситнице ми боје живот. Ситнице су срећа. Зато ја волим мале ствари. И велике торбе. Свуда их са собом носим, јер себи дугујем још понеку шетњу између очекиваног и непланираног.”
- „Човека ћете најбоље упознати ако га проматрате како се понаша кад се нешто дели бесплатно.“
- „Кад би људи знали колико мало памети управља светом, умрли би од страха.“
- „Доброта је у овом свету голо сироче.“
- „Шта вреди имати много и бити нешто, кад човек не може да се ослободи страха од сиротиње, ни нискости у мислима, ни грубости у речима, ни несигурности у поступцима, кад горка и неумитна а невидљива беда прати човека у стопу, а тај лепши, бољи и мирнији живот измиче се као варљиво привиђење.“
- „Такав је живот да човек често мора да се стиди онога што је најлепше у њему и да управо то скрива од света, па и од оних који су му најближи.“
- „Што не боли – то није живот, што не пролази – то није срећа.“
- „Врлине једног човека ми примамо и ценимо потпуно само ако нам се указују у облику који одговара нашим схватањима и склоностима.“
- „Човек је најјачи кад остане сам са својом патњом. Кад је присиљен тражити у себи и око себе оно што не налази у свету људи.“
- „Прави човек је онај који у тишини свог живота ствара унутрашњи склад, а не онај који галами и показује своју снагу.“
- „Све тече, све пролази, све се мења – осим једне ствари: човекове потребе за душом, за нечим вишим од њега самог.“
- „У свакој патњи, у сваком губитку, постоји семе мудрости које нам живот дарује, и само од нас зависи хоћемо ли га препознати.“
Прочитајте још
