Михајло Пупин био је један од најцењенијих српских научник, проналазач, универзитетски професор, публициста, академик и добротвор. У својој аутобиографији истакао је да му је сан који је уснила његова мајка Олимпијада умногоме одредио даљи животни пут, а како је управо од Светог Саве добио врло важну поруку, постао је веома релизиозна човек, те се трудио да споји веру и науку.
Пупин је био професор на Универзитету Колумбија. Током свог научног и експерименталног рада дао значајне закључке важне за поља вишеструке телеграфије, бежичне телеграфије и телефоније, потом рентгенологије, а има и великих заслуга за развој електротехнике. Такође је заслужан и за проналазак Пупинових калемова. Био је и један од оснивача и дугогодишњи председник Српског народног савеза у Америци. Пупин је био почасни конзул Србије у САД.
Добитник је многих научних награда и медаља, био је члан Америчке академије наука, Српске краљевске академије и почасни доктор 18 универзитета. Добио је и Пулицерову награду (1924) за аутобиографско дело „Са пашњака до научењака“.
Сан мајке Олимпијаде
Постоји чудесна и магична прича о томе како је Михајло Пупин кренуо путем знања за Америку, а за њу је везан лик нашег највећег светитеља, Светога Саве.
Прочитајте још
Пупинова мати Олимпијада једне ноћи је сањала да јој је сам Свети Сава рекао како њен син Михајло треба да крене у свет у потрагу за знањем. Она је тај сан, ту визију, толико дубоко разумела, да је са огромном вером пренела ту поруку Пупину, који је то у себи још као дете дубоко урезао.
Много година касније, у америчком Њујорк Тајмсу, Пупин је објашњавао с великим жаром ко је био Свети Сава и какве је он велике заслуге имао, не само за српски народ, него и за читав свет; како је први образовни систем у Европи, управо Свети Сава у Србији успоставио.
Његово Светосавље је толико дубоко да у многим својим научним радовима и експозеима није изостављао овог светитеља. Тврдио је да га је наука учинила бољим хришћанином. Пупин је дубоко веровао да га сам дух Светог Саве прати у свим његовим искушењима, да бди над њим и да не може, а да не буде заштићен. Увек би причао Американцима о свим нашим херојима прошлог и Пупиновог времена. И увек је своју науку повезивао са српском традицијом и са божанском природом.
Наш владика Николај Велимировић истицао је да је у свом животу упознао многе велике људе, али само једну громаду, а то је Пупин.
Сукоб и помирење са Теслом
Михајло Пупин и Никола Тесла, два велика српска ума, нису разговарали, чак, 30 година! Међутим, када је Пупин пао у постељу и осетио да му се ближи крај, у марту 1935. године је захтевао да се види са Теслом. Није желео да напусти овај свет,а да пре тога њих двојица не изгладе однос.
До прекретнице и коначног разлаза међу двојицом генијалаца дошло је почетком 20. века, када је Тесла, градњом Антене светског система бежичног преноса енергије на Лонг Ајленду, близу Њујорка, покушао да реши многобројне проблеме развијеног света, од бежичне телеграфије до преноса снаге на велике даљине. Због недостатка средстава и амбициозности свог пројекта морао је да обустави свој рад већ 1903.
С друге стране, Маркони је, користећи једноставнији систем и Теслине основне патенте и проналаске у овој области, децембра 1901. успео да пренесе прве бежичне трансатлантске сигнале и тиме је направио огромно узбуђење у јавности. У слављу које је настало, Теслине заслуге нико није помињао, а Пупин, који је знао истину, стао је на страну Марконија. Ово му Тесла није могао опростити.
Главну улогу у њиховом помирењу имала је Наталија, мајка професорке Видосаве-Виде Јанковић, чији је отац Радоје био генерални конзул у Чикагу и Њујорку (1926-1937), поверљиви официр који је носио ордење руском цару Николају Романову и блиски пријатељ краља Александра Карађорђевића.
Пупин је наиме тог хладног марта рекао својој кћерки Вави да му доведе Теслу у болницу, у којој је лежао. Она је позвала Наталију и буквално јој рекла:
"Папа не жели да умре пре него што се види са господином Теслом" и замолила је да то учини.
Тесла је оставио велики сукоб по страни, услишивши молбе Пупинове ћерке и Наталије.
Сусрет је био узузетно дирљив, те ни Михајло, ни Никола нису могли да обуздају сузе. Око пола сата су разговарали, а шта се десило између та четири зида Пупинове собе до данас је остала тајна.
Убрзо након помирења са Теслом, издахнио је Михајло Пупин у својој 81. години.
(Стилл)