С друге стране, у периоду док се снимала "Бела лађа", Миленко Заблаћански је трагично настрадао, Петар Краљ је преминуо пре краја снимања серије, а Милан Лане Гутовић због сукоба са продукцијом није остао у серији до краја, па ни та серија се није завршила како је било планирано.
Интересантно је да је баш у једној анегдоти из приватног живота Предрага Смиљковића, Синиша Павић пронашао инспирацију за серију "Породично благо".
Смиљковић да ли му је некада била "преко главе" због тога што за сви знају као Тика Шпиц, а мало је оних који га знају по правом имену и презимену.
– Па, мало јесте. И то је до дан-данас тако. Нисам се ја школовао за глуму, ја сам се школовао за професора биологије. И онда сам 1993. побегао у позориште као привремено прибежиште, да се склоним од свега. Међутим, ту су ме задржали. Остао сам тамо. Јер сам у почетку играо драмске улоге, и опет кажем, све је то било привремено. И онда ми је Синиша дао прилику да играм судију у "Срећним људима". И драго ми је да се то забележило у мојој каријери. И из захвалности мени је Синиша дао улогу јер сам ја Синиши, на вечери код мене, испричао моју личну причу о копању злата на неком гробљу. Био сам код неког видовњака, дао ми је неку мапу, то ми је ужасно. Ја њему причам како смо ја и мој кум Ђоша, односно Богољуб, три ноћи копали поред неког гроба и нисмо ископали ништа. И онда сам се ја жалио мојим другарима како смо били да копамо и како ништа нисмо ископали. И док сам причао, био је један локални свештеник присутан и он ми каже: "А то си ти?" Рекао: "Што?" Он ми каже: "Дошла једна жена из твог села. Дођи попе да опет опеваш гроб од деде." И Синиша ми је после рекао да му је та прича била инспирација за "Породично благо" где смо ми кренули да играмо неких седам-осам епизода и да нас нема, међутим, тежиште је касније прешло на нашу страну, па смо касније постали главни ликови. И негде после 15 година ја сам опет отишао код истог видовњака, за друго нешто и ја га питам: "Оно злато што си ми рекао, јеси ли мислио на право злато или на серију "Породично благо"? И он се смеје и каже ми: "Ископа га ти!"
Прочитајте још
На питање од када је познавао Богољуба Митића Ђошу, каже:
– Ми се знамо од детињства. Он је 1968, а 1969. годиште. Ми се знамо од детињства, чак смо и комшије били у том крају. Ми смо се дружили и раније, али не стално, али касније смо кренули константно да се дружимо када смо кренули заједно да радимо у аматерском позоришту. И ја сам, да би се одужио њему, довео сам Павића у то омладинско позориште да погледа једну представу са Богољубом и он се одушевио и рекао је: "Убацићемо и њега као твог брата!" Серију "Бела лађа" пратиле су личне трагедије...
- Миленко Заблаћански је погинуо, Петар Краљ је преминуо... А Лане Гутовић се сам повукао у току серије... Али и сам крај серије "Породично благо" није прошао онако како су то хтели креатори серије?
– Сама серија "Породично благо" је имала трагичну судбину. Таман смо кренули да радимо серију 1998. и "бам", бомбардовање. Таман смо кренули после да снимамо, кренула је изборна кампања. Једва смо преживели и тај период. Таман кренемо да снимамо после 5. октобра, они кажу: "Скидај ово! Ово је тековина Милошевићевог режима!" И насилно су скинули серију. Синиша је замолио да барем некако логично доведе причу до краја.
А о спекулацијама о чувеној анегдоти како су он и Ђоша и били забрањени због вица о ЈУЛ-у, одговорио је:
– Пре 5. октобра, када је ЈУЛ био јак, али и када су стране службе радиле пуном паром и када је "Отпор" и те како заузимао своју позицију и када се гледало ко је "Отпор", а ко није. И ми смо гостовали код Минимакса. И Ђоша је пре доласка у емисију попио флашу вискија, а пре почетка емисије попио је још једну флашу вискија. И ми смо ушли код Минимакса. И уживо смо се приказивали. И у току те емисије Биг Лале је давао сигнале публици када да аплаудирају. И Минимакс каже Богољубу: "Ђошо, ајд испричај неки виц!" А он је неколико дана пре тога, на минитингу у Лебану, јер Лебане је било језгро ЈУЛ-а, чуо неки виц, и он, не знам шта му би, крене виц: "Две проститутке раде у Пицин-парку код Економског факултета. И једна другој каже: "Хеј, лоше нам иде посао, ајде да се учланимо у ЈУЛ. А ова каже: "Немој мене, мене срамота и од овога што радим." и Биг Лале таман кренуо са аплаузом и укочи се човек. Минимакс се укочи. Ми смо се били констернирали. И Минимакс каже: "Рекламе!" И он њему каже: "Јеси ти свестан шта си испричао?" И тог тренутка су скинули "Минимаксовизију", нас су скинули са телевизије и били смо скрајнути.
- Ми смо после тога имали представу у Параћину, после тога смо отишли на вечеру, ми смо ушли тамо са директором културног центра и само смо ми били ту. И два пара за суседним столом. И приликом те вечере он га пита: "Шта ти би да испричаш оно?" И после тога, после 5. октобра, ја опет у Параћину... И ја зовем директора да идемо на вечеру и он није хтео. После оне ноћи њега је неко звао на мобилни и он чује наш разговор са друге стране. Прекине се и звони фиксни и диже слушалицу и наставак нашег разговора. А мени су рекли из Безбедности да су сумњали да смо ми из "Отпора" и да су нама били спремили камион са песком да нас згазе, како су неки већ били згажени. Срећом да је он тада испричао за столом да то је била глупост и тако смо ми преживели. Александар Тијанић је био директор РТС-а док се снимала "Бела лађа".
(Еспресо)