С друге стране, у периоду док се снимала "Бела лађа", Миленко Заблаћански је трагично настрадао, Петар Краљ је преминуо пре краја снимања серије, а Милан Лане Гутовић због сукоба са продукцијом није остао у серији до краја, па ни та серија се није завршила како је било планирано.

Интересантно је да је баш у једној анегдоти из приватног живота Предрага Смиљковића, Синиша Павић пронашао инспирацију за серију "Породично благо".

Фото: В. Данилов

 

 

Смиљковић  да ли му је некада била "преко главе" због тога што за сви знају као Тика Шпиц, а мало је оних који га знају по правом имену и презимену.

– Па, мало јесте. И то је до дан-данас тако. Нисам се ја школовао за глуму, ја сам се школовао за професора биологије. И онда сам 1993. побегао у позориште као привремено прибежиште, да се склоним од свега. Међутим, ту су ме задржали. Остао сам тамо. Јер сам у почетку играо драмске улоге, и опет кажем, све је то било привремено. И онда ми је Синиша дао прилику да играм судију у "Срећним људима". И драго ми је да се то забележило у мојој каријери. И из захвалности мени је Синиша дао улогу јер сам ја Синиши, на вечери код мене, испричао моју личну причу о копању злата на неком гробљу. Био сам код неког видовњака, дао ми је неку мапу, то ми је ужасно. Ја њему причам како смо ја и мој кум Ђоша, односно Богољуб, три ноћи копали поред неког гроба и нисмо ископали ништа. И онда сам се ја жалио мојим другарима како смо били да копамо и како ништа нисмо ископали. И док сам причао, био је један локални свештеник присутан и он ми каже: "А то си ти?" Рекао: "Што?" Он ми каже: "Дошла једна жена из твог села. Дођи попе да опет опеваш гроб од деде." И Синиша ми је после рекао да му је та прича била инспирација за "Породично благо" где смо ми кренули да играмо неких седам-осам епизода и да нас нема, међутим, тежиште је касније прешло на нашу страну, па смо касније постали главни ликови. И негде после 15 година ја сам опет отишао код истог видовњака, за друго нешто и ја га питам: "Оно злато што си ми рекао, јеси ли мислио на право злато или на серију "Породично благо"? И он се смеје и каже ми: "Ископа га ти!"

На питање од када је познавао Богољуба Митића Ђошу, каже:

– Ми се знамо од детињства. Он је 1968, а 1969. годиште. Ми се знамо од детињства, чак смо и комшије били у том крају. Ми смо се дружили и раније, али не стално, али касније смо кренули константно да се дружимо када смо кренули заједно да радимо у аматерском позоришту. И ја сам, да би се одужио њему, довео сам Павића у то омладинско позориште да погледа једну представу са Богољубом и он се одушевио и рекао је: "Убацићемо и њега као твог брата!" Серију "Бела лађа" пратиле су личне трагедије...

Фото: Јутјуб принтскрин/Marko Petrovic

 

 

- Миленко Заблаћански је погинуо, Петар Краљ је преминуо... А Лане Гутовић се сам повукао у току серије... Али и сам крај серије "Породично благо" није прошао онако како су то хтели креатори серије?

– Сама серија "Породично благо" је имала трагичну судбину. Таман смо кренули да радимо серију 1998. и "бам", бомбардовање. Таман смо кренули после да снимамо, кренула је изборна кампања. Једва смо преживели и тај период. Таман кренемо да снимамо после 5. октобра, они кажу: "Скидај ово! Ово је тековина Милошевићевог режима!" И насилно су скинули серију. Синиша је замолио да барем некако логично доведе причу до краја.

А о спекулацијама о чувеној анегдоти како су он и Ђоша и били забрањени због вица о ЈУЛ-у, одговорио је: 

– Пре 5. октобра, када је ЈУЛ био јак, али и када су стране службе радиле пуном паром и када је "Отпор" и те како заузимао своју позицију и када се гледало ко је "Отпор", а ко није. И ми смо гостовали код Минимакса. И Ђоша је пре доласка у емисију попио флашу вискија, а пре почетка емисије попио је још једну флашу вискија. И ми смо ушли код Минимакса. И уживо смо се приказивали. И у току те емисије Биг Лале је давао сигнале публици када да аплаудирају. И Минимакс каже Богољубу: "Ђошо, ајд испричај неки виц!" А он је неколико дана пре тога, на минитингу у Лебану, јер Лебане је било језгро ЈУЛ-а, чуо неки виц, и он, не знам шта му би, крене виц: "Две проститутке раде у Пицин-парку код Економског факултета. И једна другој каже: "Хеј, лоше нам иде посао, ајде да се учланимо у ЈУЛ. А ова каже: "Немој мене, мене срамота и од овога што радим." и Биг Лале таман кренуо са аплаузом и укочи се човек. Минимакс се укочи. Ми смо се били констернирали. И Минимакс каже: "Рекламе!" И он њему каже: "Јеси ти свестан шта си испричао?" И тог тренутка су скинули "Минимаксовизију", нас су скинули са телевизије и били смо скрајнути. 

Фото: Јутјуб принтскрин/ Jutarnji Program TV Happy

 

 

- Ми смо после тога имали представу у Параћину, после тога смо отишли на вечеру, ми смо ушли тамо са директором културног центра и само смо ми били ту. И два пара за суседним столом. И приликом те вечере он га пита: "Шта ти би да испричаш оно?" И после тога, после 5. октобра, ја опет у Параћину... И ја зовем директора да идемо на вечеру и он није хтео. После оне ноћи њега је неко звао на мобилни и он чује наш разговор са друге стране. Прекине се и звони фиксни и диже слушалицу и наставак нашег разговора. А мени су рекли из Безбедности да су сумњали да смо ми из "Отпора" и да су нама били спремили камион са песком да нас згазе, како су неки већ били згажени. Срећом да је он тада испричао за столом да то је била глупост и тако смо ми преживели. Александар Тијанић је био директор РТС-а док се снимала "Бела лађа".

(Еспресо)

БОНУС ВИДЕО: