МУДРЕ МИСЛИ ИВЕ АНДРИЋА: Ово је истина о срећном животу

Кроз драмске призоре и ретке архивске снимке, серија осветљава кључне тренутке Андрићевог живота – од његових књижевних почетака, дипломатске каријере, до момента када је 1961. године добио престижно признање.

Серија „Нобеловац“ представља интиман портрет великог Иве Андрића, откривајући како су историјски догађаји и личне дилеме обликовали његово дело. Аутор пројекта је глумац Тихомир Станић, који је уједно у овом остварењу одиграо главну улогу.

Фото: Профимедиа

 

Најзаступљенији период у серији „Нобеловац“ је од 1941. године, када је Иво Андрић у Београду писао своја најзначајнија дела – На Дрини ћуприју, Травничку хронику и Госпођицу, а по завршетку рата постао део културне елите.

Његова дела представљају одраз историјских немира у Југославији, с посебним нагласком на хуманост људи за време тог политичког хаоса, у својим делима нас често враћа у време када су на нашим просторима били Турци и описује бројне ситуације које су задесиле српско становништво тога доба.

Своју каријеру је започео као дипломата, а пре него што је напустио југословенску дипломатију, већ је постао веома цењени писац.

Фото: Профимедиа, Јутјуб принтскрин/Филмски Центар Сарајево

 

Његова најпознатија дела су: „Проклета авлија“, „На Дрини ћуприја“, „Травничка хроника“, „Госпођица“ и многа друга.

Серија „Нобеловац“ навела нас је да се присетимо неких од најмудријих изрека, једног од највећих српских писаца.

– „Ко чини добро, од њега се још више добра очекује.“

– „Чудно је, како је мало потребно да будемо сретни и јос чудније, како нам често баш то мало недостаје“

– „Љубав, кад је искрена и дубока, лако прашта и заборавља.“

– „Шта вреди имати много и бити нешто, кад човек не може да се ослободи страха од сиротиње, ни нискости у мислима, ни грубости у речима, ни несигурности у поступцима, кад горка и неумитна а невидљива беда прати човека у стопу, а тај лепши, бољи и мирнији живот измиче се као варљиво привиђење.“

– „Мир и спокојство једина су добра и највеће достојанство скромних и безимених људи.“

– „Младост је срећно доба у коме човек почне да верује у себе, а још није престао да верује другима.“

– „Ја још нисам видео да је неко кога су добро истабанали то заборавио, али сам сто пута видео да људи заборављају и најлепше савете и поуке.“

– „Од свог порекла и детињства не може се лако побећи.“

– „Онај који не износи нежни цвет своје душе на ветрове искушења, па макар га и целог спасио и пренео до краја, томе је као да га никад није ни имао.“

– „Врлине једног човека ми примамо и ценимо потпуно само ако нам се указују у облику који одговара нашим схватањима и склоностима.“

„Рана која се крије, споро и тешко зараста.“

– „Звезданог неба и људског срца никад се човек неће моћи нагледати.“

– „Живот нам враћа само оно што ми другима дајемо.“

– „Сви прави животи су лепи и тешки.“

– „Није највећа будала онај који не уме да чита, него онај који мисли да је све оно што прочита истина.“

– „Животна снага једног човека мери се, поред осталог, и његовом способношћу заборављања.“

– „Многи постигну оно што су хтели, а изгубе себе.“

– „Лепша душа дубље јеца.“

– „Живот је стање активности које стално тежи ка смрти и примиче јој се лагано и поступно; а смрт је решење те дуге болести која се назива живот.“

– „Сви смо ми мртви, само се редом сахрањујемо.“

– „Толико је било у животу ствари којих смо се плашили. А није требало. Требало је живети.“

– „Кад би људи знали колико мало памети управља светом, умрли би од страха.“

– „Док год има мрака, има и сванућа!“

(Блиц жена)

БОНУС ВИДЕО