Хаџи Мехдија Зукорлић, отац муфтије Муамера Зукорлића, дао је у мају интервју који је емитован тек недавно. Он је тада са сетом и тугом, али и посебном радошћу, говорио свом првом детету, његовом одрастању, школовању, женидби.
На самом почетку открио је и порекло Зукорлића, одакле су дошли.
- Одмах ћу ти то испричати јер сам то у детаље научио од рахметли баба... Из Гусиња, тачно из Гусиња доселио је тај наш, звао се Зуко а Орле је постојало и по томе носимо презиме Зукорлић - Зукорле... - каже отац покојног муфтије додајући да се Зуко доселио пре 200-220 година како Усаме води ту евиденцију.
Испричао је и како је Зуко изградио кућу и одабрао Орље, па додао и како је Усаме (Зукорлић) све то - порекло, истражио путем ДНК али није могао тачно да сазна да ли потичу од племена Кучевића или другог. А наша лоза је од Мехмеда, имао је синова више, а најмлађи син му је био Зећир од ког смо ми.
Присетио се и дана када је сазнао да му је син умро и последњег тренутка у којем га је угледао.
Прочитајте још
- Мумаер ми је прво дете, прва нада, прва срећа. Једва чекамо да недеља дође. Ако није ван границе, он код нас дође. Нама се испразне батерије и једва чекамо да дође да их допуни. Као дете је био послушан, у школи одличан. Никад га у мом животу нисам прстом такао. Никад, никад. Није имало потребе. Кад је мали био он је мерачио за медресу. У то време је било тешко уписати медресу у Сарајеву.
Он завршио седми разред и ја му кажем - "Ајде да се нешто погодимо, да осми разред прођеш скроз одличан. Е онда да ти купим или бицикло или ваздушну пушку". И он затражи пушку. Како смо се погодили, тако је било. И ја га после упишем у медресу. Сваког дана је ишао у школу пет километара у једном и пет у повратку кући. Имали смо по 20-30 оваца. Оне оду по шуми. А он као најстарије дете, само клања, једе и оде по њих. Исто пет километара тамо и назад. Значи 20 километара сваког дана. Причао ми је како му ништа није било тешко – ни у школи, ни у медреси, ни у војсци - испричао је Мехдија за Санџак Медију.
Каже како се Зукорлић, док је био у медреси, бавио спортом.
- У војсци био у Госпићу. Велика му је жеља била да иде да студира у арапске земље. Уписао је прво факултет у Сарајеву. И већ после десетак дана долази из Сарајева и каже како иде за Тунис. Када је завршио факултет у Саудијској Арабији, дошао је овде и почео да ради у медреси у Новом Пазару - рекао је Мехдија.
Истиче како се оженио Умејом када је био друга година факултета.
- Умеја и њене две сестре су Палестинке а живеле су у Јордану. Најстарија сестра поведе остале две да дођу овде да се спасу од рата. А она је већ била верена за Енвера Ујкановића. И њих три дођу у Енверову кућу. Умеја је била најмлађа. И мој ју је бабо толико умерачио за Муамера...Ниједна друга, само њу. Муамер никад није долазио за зимски распуст, само за летњи. Ал' те године, судбина би, он дође. Умеја остаде код нас док он не заврши ту другу годину. Брзо је она научила језик - испричао је он.
Говорећи о дану када је сазнао да му је син преминуо, Хаџи Мехдија Зукорлић каже како то никада неће заборавити и да га је видео тачно четири и по сата пре смрти.
- Никад нећу заборавити кад сам сазнао да је умро. Нису знали ко ће да ми каже. То се десило тачно четири и по сата од кад смо га испратили, од кад смо га загрлили. Тог јутра је поранио, дошао је већ у осам сати. Мада је обично долазио око 9 код нас на доручак. Питам га што је поранио толико, каже мора на универзитет на часове. Није хтео да доручкује, рекао је да нема времена и да је дошао само да нас види. Пита ме како ми је нога и није био ту више од три минута. Једва сам чекао да ми нешто прича, ал није имао времена. Рекао је да ће накнадно доћи. Мајка га загрли, помилова га низ образе и пољуби га – што је иначе ретко радила. И ето само четири и по сата после тога, Мухамедова ханума завришта као да је бацили у ватру. Ја је питао шта је, а она ми рече, хтела да ми мало сакрије, како јој је Мухамед рекао да је муфтија у хитној, а да Мухамед плаче и вришти. Убеђен сам да био да је атентат - рекао је он.
Каже како је гледајући кроз прозор видео да долазе два лекара.
- Послао их Мухамед да нам кажу. Они понели и ЕКГ, и таблете и инекције. Ја им отворим врата, а један ми каже: "Муфтија ти се, ага, преселио". Од чега, питам. Од своје смрти на универзитету. Дигнем руке и само се захвалим Алаху што није оно што сам ја мислио. Питали нас да нам дају таблете, инјекције, али Нурка и ја нисмо хтели. Прегледали су нас. Мени притисак нормалан, а њој 190 са 90. Мени сузе само иду, а она ниједну није пустила. И ја јој кажем: 'Ево ти мој притисак иде у главу, а твој иде ка срцу - рекао је он.
Муамер Зукорлић, некадашњи потпредседник Народне скупштине Републике Србије, председник и главни муфтија Мешихата Исламске заједнице у Србији преминуо је 6. новембра 2021. године.
(Мондо/Санџак Медиа)
