Истраживачи тима Глациер Мониторинг ин Сwитзерланд (ГЛАМОС) извршили су опсежна мерења на 20 глечера у септембру и анализирали укупне налазе са 1.400 глечера у Швајцарској. Дошли су до значајних закључака, а најважнији је да су глечери Швајцарске изгубили 2,4 одсто свог волумена у року од годину дана, иако је до јуна пало 30 одсто више снега него што је просек.
Током претходне две године, волумен швајцарских глечера смањен је за више од 10 процентних поена, што је рекордна цифра. Конкретно, 2022. године изгубљено је 5,9 одсто волумена леда у швајцарским Алпима, а 2023. отопљено је још 4,4 одсто леда.
Међутим, и ове године смањење глечера од 2,4 одсто остаје више од просека од 1,9 одсто који је забележен између 2010. и 2020. године.
Шеф тима ГЛАМОС Матијас Хас истиче за "Катхимерини" да масивни губитак леда није стао и потврђује да је из бројки јасно да су глечери већ на путу ка изумирању.
Према аналитичком извештају тима, најнегативније вредности које су забележене у губитку леда достижу око седам метара за ову годину на "глацијалним језицима" који се протежу на ниским надморским висинама, а чак и до 11 метара на најнижој тачки глечера Гроссер Алетсцхглетсцхер на 1.980 метара.
Прочитајте још
Који фактори утичу?
Стручњаци процењују да ће укупан волумен швајцарских глечера на крају текуће године износити 46,4 кубна километра, што је скоро 30 кубних километара мање него 2000. године.
Екстремно топла лета која су забележена посебно у последње две године у Европи у великој мери су утицала на топљење леда у Алпима. Како се наводи у истраживању, "веома високе температуре у јулу и августу, заједно са недостатком свежих снежних падавина на великим надморским висинама, допринеле су значајном губитку масе“.
"Август је био посебно топао и у том месецу су заиста забележени губици масе глечера на рекордним нивоима“, истакли су истраживачи.
Шта се дешава са сахарским песком?
Ипак, један нови, једнако критичан фактор појачава забринутост стручњака. Наиме, ветрови током зиме и пролећа 2024. године поново су донели "значајне количине сахарске прашине у Алпе“.
Објашњавајући тачно како сахарска прашина убрзава топљење леда, Матијас Хас напомиње да се то дешава када се у суштини честице прашине таложе на површини снега.
"Овај 'прљави' снег постаје тако тамнији и апсорбује више соларне радијације, уместо да је одбија, што резултира бржим топљењем снега у односу на чисти бели снег“, наглашава, додајући да, иако се пренос прашине дешава у једном дану, честице остају ту и "једу" лед.
Чисти утицај сахарске прашине на губитак леда у 2024. години није дефинисан, међутим, студија наводи да "повећање брзине топљења од 10-20 одсто у поређењу са нормалним условима изгледа разумно”.
Поновно одређивање граница
Губитак великог дела глечера већ је навео Швајцарску и Италију да поново одреде своје границе испод врха Мäтерхорн. "Ова година се сврстава у 10 одсто најнегативнијих вредности за одређене глечере", додао је Хас, истичући хитну потребу да се ограниче климатске промене.
"Врло добро знамо зашто се клима мења. Да бисмо спасили глечере (у Европи и широм света) постоји само једна опција - морамо стабилизовати климу смањењем емисије ЦО2 што је пре могуће. То очигледно није само добро за глечере, већ ће такође смањити озбиљност летњих таласа врућине, пожара, јаких падавина, биодиверзитета итд“, наглашава.
Подсећа се да су Уједињене нације упозориле да смо још веома далеко од постизања циљева Париског споразума о клими из 2015. године, који има за циљ да се ограничи пораст глобалне температуре испод 1,5 степени Целзијуса.
(ЕуроНеwс)
БОНУС ВИДЕО
