Ситуације у којима се ово чини, саме по себи, нису нужно ни позитивне ни негативне - од оних када говорник заиста не мисли ништа лоше, па и из симпатије говори о “нашем попу”, до прилично злурадих и злонамерних коментара типа “они попови у цркви”.
Ипак, и једни и други углавном не знају право значење ове речи као ни то - да ли су “поп” и “свештеник” заправо исто.
- Наш језик је изузетно богат древним изразима, који полако падају у заборав, а предност се данас даје разним новим кованицама и позајмљеницама које деградирају исти. Реч “поп” је искривљен изговор грчке речи “папас” која значи “отац” (као и у многим другим језицима), а коју су Турци употребљавали у негативном тону - каурски поп и слично. Народ је задржао овај неприкладан назив у говору, иако постоји и наша старословенска и српска реч “отац”, којом ословљавамо свештеника као духовног оца - објашњава за Историјски забавник Иван Неђић, професор приправник Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима.
Фото: Схуттерстоцк, Профимедиа
Негативној конотацији речи “поп” је свакако допринела и употреба те речи од стране комуниста у пејоративном смислу. Слично, код Руса “поп-попви“ јесте погрдна реч, са изразом непоштивања према свештенику.
Прочитајте још
Реч се одомаћила у нашем језику и данас је користе и они који овим не мисле ништа лоше нити желе да увреде свештено лице. Ипак, каже професор Неђић, њу треба избегавати.
- Свештеника у свакодневном обраћању, уколико је некоме непријатно да му каже оче, можемо ословити и именом или са свештенениче, а уколико је старији свештеник и са прото, што је скраћено од чина који већина старијих свештеника носи - јереј, протојереј... У Војводини и Славонији и даље најчешће свештеника ословљавају са господине што је исто један од начина на који се можемо обратити свештенику - закључује он.
БОНУС ВИДЕО
