Санду је у првом кругу освојила 42,4 одсто гласова, док је у другом кругу имала 55 одсто, односно за 10 одсто више гласова од њеног конкурента бившег главног молдавског тужиоца Алексанндруа Стојаноглуа, смењеног због оптужби да је био повезан са корупцијом.
Новоизабрана прва жена једне од најсиромашнијих држава у Европи недавно је индиректно оптужила Русију за саботирање референдума о учлањењу у Европску унију (око 50,38 одсто Молдоваца гласало потврдно) и председничких избора у Молдавији.
Она је истакла да се догодио "невиђени напад на слободу и демократију у нашој земљи“, те да је изборна превара досегла "размере без преседана".
Фото: Профимедиа
Она важи за проевропски оријентисану политичарку, те су ови избори били кључни за званичну политику државе када је реч о позиционирању ка Европи, односно Русији.
Прочитајте још
Узевши у обзир да Молдавија дели копнену границу са Украјином која се налази у сукобу са Русијом, као и чланицом НАТО пакта Румунијом, државни врх земље са изразито битном стратешком позицијом нашао се пред преседаном и одлуком са ким ће вршити интензивнију сарадњу - европским партнерима или Москвом - а тас је превагнуо, сходно идеологији Сандуове, на страну Запада.
Фото: Профимедиа
Ко је Маја Санду?
Рођена је 24. маја 1972. године у молдавском селу Рисипени.
Дипломирала је менаџмент на Академији за економске студије Молдавије и међународне односе на Академији за јавну управу у главном граду Кишњеву. Стекла је диплому на смеру за политичке науке на Харвардском универзитету.
Санду је од 2010. године радила као саветница извршног директора Светска банке, да би 2012. године тај посао заменила позицијом министарке просвете Молдавије.
Председничку трку започела је 2016. године као проевропски кандидат, а изгубила је у другом кругу од Игора Додана.
У том изборном циклусу била је дискриминисана због тога што није била удата. Бивши председник Молдавије Владимир Вороњин навео је да је она "издала породичне вредности" и да је "подсмех, грех и национална срамота Молдавије".
Фото: Профимедиа
Као представница Партије акције и солидарности изабрана је за премијера Молдавије 2019. године.
Први председнички мандат освојила је на изборима 2020. године.
После избијања руске инвазије на Украјину, Санду је потписала апликацију за чланство у Европској унији, раме уз раме са председником парламента Игором Гросуом и премијерком Наталијом Гаврилицом.
Санду је једном приликом навела да постоји "руска завера која подразумева нападе на владине зграде, узимање талаца и друге акције" не би ли се уздрмало надање Молдавија за придруживање ЕУ.
Поменуте планове Путинових тајних служби, према речима Володимира Зеленског, пресрела је Украјина.
Фото: Профимедиа
- Русија жели да обнови Совјетски савез. Они жене да врате стара времена. Ми то не желимо. Молдавија је део тампон зоне већ 30 година и за нас то значи сиромаштво, корупцију, лоше управљање и емиграцију. Желимо да будемо део демократског света - рекла је Санду која је једном приликом као премијерка затражила да се припреми нацрт уредбе којом се 23. август проглашава Европским даном сећања на жртве стаљинизма и нацизма уместо редовног Дана ослобођења.
БОНУС ВИДЕО
