Sandu je u prvom krugu osvojila 42,4 odsto glasova, dok je u drugom krugu imala 55 odsto, odnosno za 10 odsto više glasova od njenog konkurenta bivšeg glavnog moldavskog tužioca Aleksanndrua Stojanoglua, smenjenog zbog optužbi da je bio povezan sa korupcijom.
Novoizabrana prva žena jedne od najsiromašnijih država u Evropi nedavno je indirektno optužila Rusiju za sabotiranje referenduma o učlanjenju u Evropsku uniju (oko 50,38 odsto Moldovaca glasalo potvrdno) i predsedničkih izbora u Moldaviji.
Ona je istakla da se dogodio "neviđeni napad na slobodu i demokratiju u našoj zemlji“, te da je izborna prevara dosegla "razmere bez presedana".
Foto: Profimedia
Ona važi za proevropski orijentisanu političarku, te su ovi izbori bili ključni za zvaničnu politiku države kada je reč o pozicioniranju ka Evropi, odnosno Rusiji.
Pročitajte još
Uzevši u obzir da Moldavija deli kopnenu granicu sa Ukrajinom koja se nalazi u sukobu sa Rusijom, kao i članicom NATO pakta Rumunijom, državni vrh zemlje sa izrazito bitnom strateškom pozicijom našao se pred presedanom i odlukom sa kim će vršiti intenzivniju saradnju - evropskim partnerima ili Moskvom - a tas je prevagnuo, shodno ideologiji Sanduove, na stranu Zapada.
Foto: Profimedia
Ko je Maja Sandu?
Rođena je 24. maja 1972. godine u moldavskom selu Risipeni.
Diplomirala je menadžment na Akademiji za ekonomske studije Moldavije i međunarodne odnose na Akademiji za javnu upravu u glavnom gradu Kišnjevu. Stekla je diplomu na smeru za političke nauke na Harvardskom univerzitetu.
Sandu je od 2010. godine radila kao savetnica izvršnog direktora Svetska banke, da bi 2012. godine taj posao zamenila pozicijom ministarke prosvete Moldavije.
Predsedničku trku započela je 2016. godine kao proevropski kandidat, a izgubila je u drugom krugu od Igora Dodana.
U tom izbornom ciklusu bila je diskriminisana zbog toga što nije bila udata. Bivši predsednik Moldavije Vladimir Voronjin naveo je da je ona "izdala porodične vrednosti" i da je "podsmeh, greh i nacionalna sramota Moldavije".
Foto: Profimedia
Kao predstavnica Partije akcije i solidarnosti izabrana je za premijera Moldavije 2019. godine.
Prvi predsednički mandat osvojila je na izborima 2020. godine.
Posle izbijanja ruske invazije na Ukrajinu, Sandu je potpisala aplikaciju za članstvo u Evropskoj uniji, rame uz rame sa predsednikom parlamenta Igorom Grosuom i premijerkom Natalijom Gavrilicom.
Sandu je jednom prilikom navela da postoji "ruska zavera koja podrazumeva napade na vladine zgrade, uzimanje talaca i druge akcije" ne bi li se uzdrmalo nadanje Moldavija za pridruživanje EU.
Pomenute planove Putinovih tajnih službi, prema rečima Volodimira Zelenskog, presrela je Ukrajina.
Foto: Profimedia
- Rusija želi da obnovi Sovjetski savez. Oni žene da vrate stara vremena. Mi to ne želimo. Moldavija je deo tampon zone već 30 godina i za nas to znači siromaštvo, korupciju, loše upravljanje i emigraciju. Želimo da budemo deo demokratskog sveta - rekla je Sandu koja je jednom prilikom kao premijerka zatražila da se pripremi nacrt uredbe kojom se 23. avgust proglašava Evropskim danom sećanja na žrtve staljinizma i nacizma umesto redovnog Dana oslobođenja.
BONUS VIDEO
