HLADNOKRVNO UBIJENA OD STRANE SRBINA: Ko je švedska ministarka koja je imala zakazan sastanak sa Đinđićem na dan njegove smrti?

Kobnog dana zaputio se ka Vladi Srbije kako bi prisustvovao sastanku Saveta za borbvu protiv korupcije, nakon čega je imao zakazan susret sa švedskom ministarkom spoljnih poslova Anom Lind.

Ispraćena tragičnim događajem, Lindova se vratila u Stokholm, nesluteći da je čeka ista sudbina.

19.06.1957.

Rođena Ana Lind, ministar spoljnih poslova Švedske.

12.03.2003. posetila Beograd. Zoran Đinđić je ubijen pri odlasku na sastanak sa njom.

Ubijena 11.09.2003. u Štokholmu.
Ubica, Mijailo Mijailović, osuđen je na doživotnu robiju.#Vremeplov pic.twitter.com/vuLQc6utS2 — Zoran Čičak (@zorancicak) June 18, 2018

Stravično ubistvo političarke desilo se 11. septembra iste godine.

Pročitajte još

Šta je Ružica pitala Zorana na dan ubistva

08:03

ĐINĐIĆ JE OSTAVIO DVOJE DECE: Koje fakultete su završili?

09:23

Koliko ima istine u sceni susreta Đinđića i Legije u Sablji?

08:29

UDATA ZA POZNATOG SRBINA: Ova Hrvatica glumi Ružicu Đinđić

15:22

Zločin se dogodio u robnoj kući, kada ju je napao sin srpskih migranta Mijailo Mijailović, zadajući joj ubode nožem.

Preminula je dan posle napada u stokholmskoj Univerzitetskoj bolnici Karolinska.

Ko je bila Ana Lind?

Rođena je 19. juna 1957. godine u Stokholmu.

Već sa 12 godina počela je da se bavi političkim aktivizmom kada je pristupila Švedskoj socijaldemokratskoj omladinskoj ligi. Čelni čovek organizacije u svom okrugu postala je godinu dana kasnije.

Diplomirala je prava na švedskom univerzitetu.

Postala je prva predsednica Švedske socijaldemokratske omladinske lige sa 27 godina, a taj period ostao je okarakterisan po njenom zalaganju za međunarodne poslove (uključujući Vijetnam, Južnu Afriku, Palestinu i Nikaragvu), kao i borbe protiv naoružavanja koje je bilo tipično za vreme Hladnog rata.

Bila je poslanik u švedskom parlamentu Riksdagu u dva navrata: od 1982. do 1985. godine i od 1998. godine do njene smrti.

Nekadašnji premijer pomenute skandinavske zemlje Ingvar Karlson ju je imenovao za ministra životne sredine. Tu funkciju obavljala je naredne četiri godine, da bi 1998. godine postala ministarka spoljnih poslova.

Ubistvo u robnoj kući

Kobnog dana Ana je otišla u kupovinu. Mijailo joj je prišao iza leđa i zadao joj nekoliko ubodnih rana u predelu stomaka, leđa i ruku.

Uprkos brojnim operacijama, švedska ministarka preminula je od posledica teškog ranjavanja 11. septembra.

Mladić srpskog porekla uspeo je da pobegne sa mesta zločina, ali mu je policija ušla u trag i uhapsila ga dve nedelje kasnije.

Mijailo je imao debeli dosije, a prema pisanjima švedskih medija, dan pre ubistva pušten je iz mentalne ustanove.

Priznao je ubistvo Ane Lind 2004. godine, ističući da ga "politika ne zanima", te da je na njenom mestu mogao da bude bilo ko.

Početak kazne služio je u psihijatrijskoj ustanovi, sve dok nije došao nalaz da je bio uračunjiv. Osuđen je na doživotnu robiju.

"Ne možete da počinite težak zločin i da posle kažete da vam je žao"

Mijailo Mijailović objasnio je 2011. godine za švedski "Ekspresen" zbog čega je hladnokrvno ubio Lindovu.

Iako je prvobitno rekao da ga politika ne zanima, on je istakao kako je zločin ipak imao političku pozadinu. On je gajio "mržnju prema političarima" zbog egzistencijalne situacije u kojoj se nalazi.

- Ne možete da počinite težak zločin i da posle kažete da vam je žao - istakao je Mijailo za "Ekspresen".

Dodao je da je glumio psihičku neuravnoteženost kako bi dobio blažu kaznu i bolje uslove robije.

- Glumio sam da bih dobio psihijatrijsku negu. Sve sam izmislio. Nisam čuo nikakve glasove. Što više glumiš, doktori ti više veruju. Ima i doktora koje je teško prevariti, ali ima i onih koji se lako nasamare - reči su Mijailovića.

Mijailović je u par navrata pokušao da pravnim putem obezbedi prebacivanje u srpski zatvor, što mu nije pošlo za rukom. On se i dalje nalazi u Švedskoj gde izrvšava kaznu.