Бора Станковић је највећи симбол Врања, у којем данас готово све носи његово име. Врањанци се с правом поносе Станковићем, јединим од највећих писаца српског реализма, који је у својим делима живописно описао њихов град. Стога и не чуди што су бурно реаговали на серију базирану на мотивима из његових дела.
Једнима смета говор који је, како кажу, "више београдски него врањански". Другима је проблем што серија није снимана у Врању већ на специјално изграђеним локацијама поред Београда. Ипак, чини се да локалцима највише смета то како су у остварењу приказане Врањанке. Једна од најоштријих критичарки серије "Нечиста крв" је списатељица и професорка књижевности Бранка Марковић.
Фото: РТС принтскрин
- Ја сам толико љута да не постоји довољно добра описна реченица за моја осећања према ономе што се чини и ради са предивним Бориним делом и његовим ликовима који су Врање представили у традиционалном и домаћинском светлу где је жена била равна икони и толико злоупотребљавана од јутра до мрака јер је била попут најоданије слушкиње у својој породици, а од толиког посла и мука, брига - није имала времена ни да мисли о својим правима а камо ли 24 сата да размишља о физичком задовољству - истиче професорка, а преноси Врањењуз.
Она сматра да су сви Борини ликови у серији злоупотребљени и да су им дате радње, размишљања и осећаји којих би се и Бора постидео иако је издалека писао о "нечистој крви" (снохачењу, родоскрвнућу), назадној појави карактеристичној за целу Србију, а не само за старо Врање.
Прочитајте још
- Замислите ви то, Србија чекала да види како се врањске девојке, удовице и жене голе "фрљав" у постеље својих газди и аџија и по "цел д'н мислив на онеј работе" - објашњава Бранка Марковић користећи локални дијалект.
Фото: РТС принтскрин
Професорка замера и то што је серија спојила многе ликове из Станковићевих дела и повезала их као припаднике једне породице, а на свом Фејсбуку је ђаке позвала да не гледају "Нечисту крв" јер "није аутентична".
- Знате, ја јесам за креативност и слободу делања у било којој уметности. Али, до границе која почиње да баца неистину и тамну сенку на морал неког човека или читавог ентитета, заједнице попут врањског живља 19. века и раније које је поштовало ред, где свекар није био сводник те је продавао и позајмљивао Арнаутима и Турцима своје снаје и мајке својих унука, где се Цона убија јер затрудни са сеоским учитељем, где је Коштана само неискварена Циганка талентована за песму, где мужеви Врањанци не шаљу жене у манастире (то су радили на енглеском двору, посебно династија Тјудор, не врањски трговци и домаћини) не моји Врањанци код којих је традиција да су им кандила даноноћно горела на гробовима најдражих и где се слава припремала месецима раније, где су димије носиле само аџијске ћерке (ради тафрења и показивања друштвеног статуса са свилом из Цариграда) не и Врањанке из градских врањских кућа које су носиле дуге црне сукње и јелеке, где су породица, срам, част и достојанство били врх нашег феудалног врањског друштва, мушкарац заштитник куће а жена онај стуб без које би кућа била срушена - закључује професорка.
Фото: Јутјуб принтскрин/This and That Productions
Њен коментар објављен на порталу Врањењуз изазвао је доста реакција, а одговарајући на њега доста Врањанаца се сложило, мада је било и оних који су сматрали да је пре свега реч о ауторској слободи и да свако има право да дело тумачи на свој начин.
Осим тога, неки истичу и чињеницу да је серија само рађена по мотивима дела Боре Станковића па да се због тога и треба посматрати као посебно уметничко дело, а не поредити.
Врањска новинарка Сања Петров једна је од оних који сматрају да се филмом и серијом врањска баштина вратила у Србију на велика врата.
Фото: Јутјуб принтскрин/This and That Productions
- Чини ми се да град који је расадник врсних драмских уметника и стручњака, и о чијим успесима све више слушамо попут Љубе Бандовић, Југа Ђорђевића, Александре Јовановић и оних за које ће се тек чути, не сме себи да дозволи атмосферу линча према ауторима овакве екранизације колажа ликова из неколико Станковићевих драма, оног због ког се сви бусамо у груди. Продукција је без сумње квалитетна, погледајте само костиме, музику, глумачку екипу. Филмофили и љубитељи серија знају одлично да редитељи нису дужни ни делу које га је инспирисало, ни очекивањима публике, и кажем ово уз ризик да будем нови предмет линча - каже Сања Петров, а преноси Ал Јазеера.
(Историјски забавник)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
