Одмалена нас уче да је слуз нешто штетно што треба избацити из организма кашљањем и искашљавањем. Међутим, истина је другачија. Слуз представља баријеру између нашег тела и спољашњег света, наводи научни портал СциенцеФоцус. Она облаже влажне површине носа, синуса и плућа и филтрира честице које удишемо, попут лепљиве траке која задржава прљавштину.
Фото: Профимедиа
Слуз је углавном састављена од воде, али садржи и протеине, шећере и друге молекуле које помажу организму у борби против штетних микроба. На тај начин, гради заштитни слој између нашег тела и потенцијално опасних агенаса из окружења. Иако стално производимо одређену количину слузи, обично је не примећујемо јер је ситне трепље у грлу непрестано гурају ка задњем делу ждрела, где је несвесно гутамо. Тек када смо болесни и када се повећа њена количина, постајемо свеснији присуства слузи.
Када смо болесни, слуз може да постане гушћа и лепљивија, али и даље има важну улогу у хватању бактерија, вируса и ћелија које су мобилисане из нашег имунолошког система. У већини случајева, најбоље је пустити је да природно одради своју функцију. Избацивање слузи неће нужно убрзати опоравак. Ипак, треба имати на уму да вишак овог секрета може да буде непријатан.
Фото: Профимедиа
Одржавање влажности ваздуха, испирање синуса физиолошким раствором, гргљање сланом водом и редовно уношење течности могу да помогну да се смањи осећај запушености. Одређени лекови за отпушавање такође могу да олакшају симптоме. Имајте на уму да капи за нос не треба да користите дуже од недељу дана, јер прекомерна употреба може да погорша осећај запушености.
Суштина је да није потребно да избацујете слуз, јер то неће убрзати опоравак. Ипак, ако вам прија, у томе нема штете, истичу стручњаци.
Прочитајте још
