Један антрополог предложио је игру деци из једног племена у Јужној Африци. Ставио је корпу пуну воћа поред стабла и рекао деци да ће онај који први дотрчи до корпе освојити то воће.
Када им је дао знак да почну да трче, деца су се ухватила за руке и трчала заједно, а онда су сели и заједно уживали у том воћу.
Када их је антрополог питао зашто су трчали заједно када је један од њих могао да победи и сам освоји све воће, они су му одговорили:
„Убунту, како један од нас може да буде срећан ако су остали тужни?“
И, управо то, ово је реченица у којој лежи истинска, неискварена доброта, а многи су сложни да ће само оваква деца да израсту у добре људе.