Ромео Савић убијен је на данашњи дан, 8. новембра 1994. године, пре тачно 30 лета.
Није био типичан криминалац из деведесетих. Иако су многи тврдили да се он својим ликом и делом уклапа у шаблон дечка са врелог асфалта и смртоносног подземлја, Ромео је то порицао.
Ромео Савић (24), "краљ београдског подземља" и власник најтеже кајле од 700 грама, пронађен је мртав испред свог стана на Вождовцу 8. новембра 1994. Мистерија његове смрти и дан-данас интригира јавност. Остао је упамћен по изјави да није криминалац и да то што ради, ради "зато што мора", али да није алав на паре.
Прочитајте још
Мало пре смрти, почетком септембра 1994., из само њему знаних разлога одлучио је да јавно изнесе тешке оптужбе на рачун појединих полицајаца. Два месеца касније, 8. новембра, преминуо је под чудним околностима. Наводно је у три сата ујутру добио поруку на пејџер од неких девојака, а у шест је већ био мртав. Девојка, чије је име стајало испод поруке, рекла је Ромеовој мајци да је она није послала, да је то урадио неко други...
Званично се предозирао кокаином
Обдукцијом је утврђено да је Савић имао трагове кокаина у крви. Смрт је наводно наступила после испијања таблета којима је хтео да неутралише дејство дроге.
Подземље је, међутим, веровало да су му се осветили полицајци који су се бавили диловањем дроге.
Уништили му везу са девојком
Ромео је већину времена проводио код девојке у Новом Саду. До ње му је било много стало и много је волео. У њихову љубавну романсу константно се мешао његов "посао". Како су му се, према његовим речима, "на врат накачили" и дилери и полицајци, они су свим силама покушавали да га одвоје од девојке, што су на крају и успели.
- Уништили су ми везу са девојком до које ми је много стало. Не могу ни да замислим како су ме представили код девојке која то ничим није заслужила - био је огорчен Савић.
Овај "вождовчанин", који је био нарочито близак са Александром Кнежевићем Кнелетом, за живота је тврдио за себе да је нормалан дечко и да му није стало до тога да има огроман новац. Његово објашњење како је дошло до тога да га обележе као криминалца свакако је било јединствено, "робинхудовско".
- Отимао сам "робу" и аутомобиле поквареним полицајцима. Волео сам да то радим инспекторима који су и сами криминалци, а нису имали смелости да стану наспрам мене. Можда сам и претеривао, али се кунем да нико поштен од мене није страдао. Увек сам узимао од цинкароша, пијанаца и "индијанаца", понижавао их и малтретирао! Често сам то чинио због других. После ме је то много коштало.
У том личном рату против инспектора криминалаца, поштење му је, како је тврдио, налагало да им отме све што су бесправно стекли. Прекипело им је, био је сигуран Савић, кад је њиховим дилерима почео да отима дрогу.
Његову страст у потрази за "полицијском дрогом", тешко је било разумети. Уживао је у ономе што ради, јер је знао каква је увреда за људе из тог света кад им украду наркотике.
- Сви знају да је Београд пун полицијске дроге. Има у полицији честитих људи, шмекера, којима је јасно шта се дешава и не продају савест за 50 или 100 марака. Имам тројицу пријатеља инспектора, нормалних људи. Није потребно ни да ми кажу да би ме стрпали у затвор кад би имали доказе. То знам и не замерам им, јер су прави полицајци - изјавио је Савић у спорном интервјуу два месеца пре смрти.
Сахрањен поред Мајмуна и Бокија Челика
Ромео није желео да открива шта је радио са отетом дрогом, али је објаснио како је до ње долазио:
- Упадао сам у куће, у којима се скоро јавно ваљала дрога и отимао све што сам затицао. Једанпут, двапут, трипут... И ко би нормалан то трпео? Нико! Али сам добро знао коме дрога припада, морали су зато да буду мирни. Не подносим ни наркомане, мада су многи моји пријатељи зависници. Поделим им паре, иако знам да би ме продали будзашто, јер је дрога чудо. Није ми жао ни због чега што сам чинио, јер сам радио самостално и својеглаво. И није ми жао ничега што сам учинио због пријатељства. Надам се да ће ми тако бити враћено.
Савићево гробно место се, иначе, налази поред Горана Вуковића Мајмуна и Бојана Бановића, званог Боки Челик. Ова тројица "вождовчана" почивају један поред другог.
Порука за Кнелета
Савић је остао упамћен и по блиском односу са Александром Кнежевићем Кнелетом. Управо у време када је Кнеле убијен у хотелској соби у Београду, појавила се информација да га је током ноћи на рецепцији хотела у ком је живео, тражио један пријатељ.
Фото: репринт Вечерње новости
Био је то наводно Ромео Савић, који га је позвао око 3.00 сата иза поноћи. Кнеле на тај позив није одговорио, због чега је Савић оставио поруку да му се јави. Убрзо се сазнало да је Кнеле ликвидиран, а тај злочин никада није расветљен.
Кајла од 700 грама
Савић је остао упамћен и по томе што је, у време када су златни, дебели ланци, представљали статусни симбол, он је поседовао једну од највећих златних „кајли“ у том времену, која је имала тежину од 700 грама злата, што је у данашњој вредности више од 3.000.000 динара. Управо је на фотографијама које данас сведоче о том времену Савић позирао са малим богатством око врата.
(Информер)
БОНУС ВИДЕО:
