Место рођења другог српског архиепископа смешта се северно од Саве и Дунава, између поменутих река, неки спомињу да је то Бингула или Дабар код Старог Сланкамена.
Млади Арсеније узор је пронашао у једином православном манастиру у Срему, Свети Димитрије у Сремској Митровици, који се у изворима римске курије означава као „пун монаха Грка” и „легло шизматичких заблуда”. Свети Арсеније Сремац на себе је понео бреме управљања младом српском архиескопијом која је била важна за српски државни и народни живот у средњем веку.
Наследио је „престо архиепископа српских и поморских земаља” 1233. године, на лично заузимање Светог Саве.
Архиепископ Арсеније је подигао Цркву Св. Апостола у Пећи, одредивши је уместо Жиче да буде седиште српске цркве, јер је Жича била сувише изложена нападима непријатељских војски. Заједно са краљем Владиславом старао се око преноса моштију Св. Саве из Трнова у Србију и учествовао је у преносу столице епископа стонских из Манастира Пресвете Богородице у Стону у манастир Св. Петра и Павла на Лиму.
Због болести се повукао са чела српске цркве 1263, а упокојио три године доцније у жичком метоху Црнча, такође на Лиму. Сахрањен је у својој задужбини, Цркви Св. Апостола у Пећи.
Прочитајте још
Обичаји и веровања
Верује се да молитва на сутрашњи дан помаже свакоме ко Светог Арсенија замоли за здравље, а верује се да ћете на овај начин заштитити породицу и ближње од сваке несреће и пошасти.
БОНУС ВИДЕО
