Глумица Драгана Варагић освојила је срца публике као Јагодинка Симоновић у филму "Варљиво лето '68", а током викенда смо имали прилике да је видимо у "Сабљи".
Она је у овом политичком трилеру оживела још један имагинарни лик, и то Бранке Милетић, која је радила прислушкивање за тадашњу Државну безбедност, а мало ко ју је препознао на екрану.
Драгана Варагић - биографија
Глумица Драгана Варагић рођена је 1957. године у Краљеву од оца Манојла Варагића који је пореклом из Вишеграда и мајке Десанке, рођене у мачванском селу Баново Поље.
Прочитајте још
Прве улоге добила је на другој и трећој години факултета, а од четврте године је била члан Народног позоришта у Београду. До почетка деведесетих, глумила је у многим представама, филмовима и серијама, али јој је највећу популарност донела Јагодинка Симоновић у "Варљивом лету ’68".
Култна рола
Глумица је у интервјуу за "Новости" својевремено испричала како редитељ и творац "Варљивог лета", Горан Паскаљевић, веровао глумцима, а да су они то знали да цене.
- Горан је велики југословенски и српски редитељ, значајно је обележио кинематографију на овим просторима. Веровао је глумцима и они су то знали да цене. С њим је било лако договорити се, а волео је и да импровизује. За Горана ме везују не само пријатељство и професионална сарадња, већ и искуство емигрантске биографије, рада на другим језицима и у другим културама. И потреба да се "свако мало" нађемо у Београду, као и у Торонту на филмском фестивалу. Кад је о Јагодинки реч, ни мање улоге ни веће популарности - говорила је глумица за "Новости" и додала:
- Јагодинка Симоновић је "поклопила" и Шекспирову Јулију, и Толстојеву Наташу, и Милерову Елизабету. А у ствари, сад мислим да људи и не знају више ко је играо ту Јагодинку Симоновић. Некако се отргла и мени и Горану. Чак и самом филму. Наставила је да живи свој безбрижни живот, зачет у једном сјајном остварењу.
Одлазак у Канаду
Почетком 90-их година Драгана Варагић се сели у Канаду, али одлазак из домовине није зауставио њену глумачку каријеру. Драгана је наставила да глуми на "даскама које живот значе", а ту се први пут остварила и у улози редитеља.
Глуму и режију је предавала на Универзитету у Отави, а радила је и као гостујући професор на Националној филмској и позоришној академији – "Państwowa Wyższa Szkoła Filmowa, Telewizyjna i Teatralna im. Leona Schillera", у Лођу.
- Када сам у Канади први пут "аудицирала" за улогу, после четири недеље од доласка, нисам ни знала да је реч о представи једног од најбољих редитеља. Тада готово да није било у Канади глумаца са акцентом. А онда је тај редитељ, Питер Хинтон, рекао да ми даје улогу и да жели да ме баш он представи тамошњем позоришту. Одједном, постала сам видљива. Има још примера оних који су ми изненада пружили руку и придржавали ме док чиним прве кораке. Увек кад мислим о својој глуми, помислим прво на њих и како сам имала среће да такве људе сусрећем на свом путу - истакла је Варагићева за "Новости".
- Мислила сам да ћу имати више времена за себе него у Канади, али није тако. И јесам и нисам она некадашња Драгана. Не само због година, већ и због разних искустава које сам стекла у међувремену. Нисам се покајала што сам се вратила. Ових година сам повремено одлазила у Канаду да радим. Углавном на факултету, као професор или редитељ. Као да сам спојила два своја различита живота и живим неки нови, трећи - још увек радознала и заљубљена у могућност да се стално мењамо.