Потреба да истражи своје порекло, како каже, како је растао била је све јача. Након година трагања и борбе првенствено са самим собом, осетио је истинску срећу и да је ту где припрада. Схватио је да се боље осећа у цркви него у џамији, што га је навело да промени веру и пређе у православље.
Иако је у детињству породица Лазара Пајазитовића избегавала расправу о пореклу из неког непознатог разлога, његова унутрашња потреба да истражи своје корене постајала је све снажнија како је одрастао. Назвао је своју потрагу "борбом", која је прво била унутрашња борба са самим собом, а затим и са светом који га окружује. Током трагања за својим пореклом, неколико пута је осећао жељу да одустане, али када је коначно открио своје порекло од лозе Мрњавчевића, то га је додатно охрабрило да настави са својом мисијом.
Лазар који тренутно живи на релацији Србија-Грчка, јер се преселио на Крф, објаснио је како је све почело.
- Од рођења сам био муслиман. Међутим, временом сам схватио да ме више привлачи црква и манастир него џамија, јер у џамије нисам ни улазио. То је све трајало до пре неких 15-ак година, док нисам са пријатељима отишао у један манастир. Ту смо сви дали имена за читање за здравље током литургије. Ја сам наравно рекао да сам Самир. Тада је мати манастира прочитала моје име и питала ко је то. Ја сам се јавио, а она ми је рекла да нисам православне вере, али да није проблем, јер је сигурна да ћу кроз коју годину променити веру - присећа се он.
Кренуо је да истражује и плашио се шта ће да сазна о себи
- Већ на почетку пута било је препрека, јер информација је било мало. Јако сам желео да сазнам што више, да објасним себи зашто сам другачији, а у исто време, плашио сам се оног што могу сазнати о себи и својима. После много неуспеха и неколико одустајања од потраге, срећа ми се осмехнула. У новинама је изашао чланак о пореклу неких познатих људи из Босне и Хрватске, и међу њима је био и Ејуп Ганић, дедин брат. У том чланку се наводи да је он пореклом Мрњавчевић. Прочитавши то, добио сам нови подстрек да наставим са већ давно започетим трагањем - објаснио је Лазар за Јутјуб канал "Отац Предраг Поповић".
Прочитајте још
Такође, у том периоду, присећа се, сањао је сан који га је, тврди, јасно инспирисао да одмах оствари своју жељу за променом вере, или како сам каже, повратак вере. Одлучио је да посети цркву Ваведења Пресвете Богородице у Врбасу, где је све детаљно објаснио свештенику који је, како тврди, био изненађен.
Ипак, како би био сигуран да његова одлука није импулсивна, свештеник му је препоручио неколико књига за читање и дао му је недељу дана да пажљиво размисли. Без икаквог оклевања, пре десет година, вратио је своју веру у Врбасу.
Крстио је и своју децу
- Пре 10 година сам вратио своју веру и исправио неправду која се десила мојој породици, веру која је узета потурчавањем остатка Мрњавчевића - каже Лазар, који тврди да ће своје потомке такође васпитавати у складу са православљем.
Мрњавчевићи
Мрњавчевићи су српска средњовековна династија, чији су најистакнутији припадници били носиоци српског краљевског (1365-1395) и деспотског достојанства.
Најзначајнији чланови ове великашке породице били су: краљ Вукашин (1365-1371), краљ Марко (1371-1395) и деспот Угљеша (1365-1371). У време слабљења и распада Српског царства, Мрњавчевићи су владали великим делом историјске области Македоније.
Ова породица се први пут јавља у изворима од времена цара Душана па до почетка 15. века. Међутим, под тим именом нису познати из тог времена, него из познијих извора, од времена дубровачког историчара Мавра Орбина у чијем делу су први трагови забележене народне традиције. Мрњавчевићи су тако називани и у српској народној епској поезији, из које је њихово презиме ушло у савремену историографију.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Након смрти цара Душана, Вукашин Мрњавчевић избио је у ред најзначајније српске властеле, а затим обласних господара. Добивши претходно за кратко деспотску титулу, он је 1365. године крунисан за краља и постао савладар цара Уроша. Крунисање је обавио патријарх Сава IV уз благослов царице Јелене и њеног сина Уроша.
Вероватно је још тада за младог краља проглашен најстарији Вукашинов син Марко. Овај чин је изазвао незадовољство остале властеле, јер је тиме била угрожена династија Немањића, а фаворизована нова династија Мрњавчевића.
Поред центра у Прилепу, Вукашин је за време цара Уроша завладао Скопљем и Призреном. По неким изворима је и Приштина припадала Вукашину. Проширивши се на делове Косова, Мрњавчевићи су дошли у сукоб са Николом Алтомановићем и Лазаром Хребељановићем. До битке је дошло на Косову 1369. године, а у том сукобу цар Урош се ставио на страну рашке властеле. Мрњавчевићи су однели победу над Николом Алтомановићем и од тада је прекинута сарадња између цара и његовог савладара, тако да је од тада Вукашин иступао потпуно самостално. Но, то му није помогло да се успешно супротстави Турцима, па је у одлучном сукобу са њима на Марици, 26. септембра 1371. године и сам погинуо. Само нешто више од два месеца надживео га је цар Урош, који је умро 4. децембра исте године.
Да он није једини у својој породици, истакао је да и његов рођени брат Амир кренуо истим путем, који је недељу после Лазаревог крштења примио Православну веру и добио име Ђорђе. Због тога је каже, јако срећан и захвалан.
- Ја нисам узео правеославну веру, ја сам вратио веру. Све што се дешава дешава се уз Божију вољу и божију помоћ. Крштењем сам осетио истинску срећу и осећај припадања - закључује Лазар.
Већ 10 година је са супругом, а у складном су браку већ 2 године. Имају ћеркицу и уживају у породичном животу.
(Јутјуб канал "Отац Предраг Поповић")
БОНУС ВИДЕО:
