Серија "Сабља", која подсећа на догађаје пред убиство премијера Србије Зорана Ђинђића 2003. и након атентата, привукла је много пажње у домаћој јавности.
Док су неки од ликова фиктивни, у њој се појављује и много оних заснованих на историјским чињеницама и личностима, а међу њима је и Карла дел Понте.
Некадашњу главну тужитељку при Међународном суду за ратне злочине почињене на подручју бивше Југославије, тј. Хашког суда, игра бугарска глумица руског порекла Линда Русева.
Прочитајте још
Због појављивања Карле дел Понте у серији многи се питају где је нестала правница која је годинама свакодневно помињана у нашој земљи.
Бивши муж Карле дел Понте
Што се тиче приватног живота, Карла дел Понте била је у браку са адвокатом из Лугана Данијелом Тимбалом, који је увек похвално причао о њој.
Својевремено је за Глобус рекао да се његова бивша жена не плаши и да је у истрагама увек спремна да иде до краја.
– Она жели да у потпуности обави свој посао, не жели да буде површна. Чак и ако је то опасно, непоколебива је – рекао је почетком двехиљадитих бивши муж Карле дел Понте.
– Она је врло храбра особа, одлучна је када је реч о потрази за правдом. Свесна је да њен посао нови велики ризик и да је опасан, Али је врло храбра и немогуће је уплашити је – истакао је.
Додао је и да је свестан да је она омражена на подручју бивше Југославије, али да, кад год је с Карлом причао о томе, није стекао утисак да она има једну лошу мисао или предрасуду према било којој од новонасталих држава.
Тимбал и Карла упознали су се 1975. у једној адвокатској канцеларији, венчали су се после две године везе, а у браку су били само пет година. Заједно су добили сина и остали у одличним односима, а Тимбал је тада рекао и да се она није променила након што је постала позната у целом свету.
Као једину ману наводи то што Дел Понтеова не уме да кува.
– Не зна да кува. Она није баш тип за кухињу. Али зато одлично вози! И брзо, морам признати – рекао је.
Карла дел Понте после Хага – дипломатија и пензија без одмора
Након што је престала да врши дужност главне тужитељке Хашког трибунала, Карлу дел Понте је наследио белгијски правник Серж Брамерц, а она је 2007. именована за амбасадорку Швајцарске у Аргентини.
Живела је у Буенос Ајресу, али ускоро је поново постала тема у Србији, јер је 2008. објавила књигу "Лов: Ја и ратни злочинци", коју је написала у сарадњи са Чаком Садетиком (односно Судетићем), некадашњим новинаром Њујорк тајмса.
У књизи је тврдила да су косовски Албанци прокријумчарили људске органе киднапованих Срба након завршетка рада на Косову 1999, због чега је књига сматрана контроверзном на међународном нивоу.
Хашки трибунал је навео да је свестан озбиљних навода које је бивша тужитељка изнела, али да нема довољно доказа. Хуман Ригхтс Wатцх је потом 2008. затражио од Хашима Тачија и албанског премијера Салија Берише да отворе истрагу под међународним надзором, што је игнорисано, а обојица су тврдње Дел Понтеове одбацили као неутемељене. Међутим, Хуман Ригхтс Wатцх је наводе Карле дел Понте описао као "озбиљне и кредибилне" и позвао Приштину и Тирану на сарадњу.
Као жртве је навела 300 Срба несталих у рату, а потом је Парламентарна скупштина Савета Европе 2008. овластила истрагу и ангажовала Дика Мартија да о томе обавести Парламент. Тачи је наведен као један од "кључних играча" у продаји органа српских затвореника после сукова 1998-1999. Међутим, сви поменути у књизи, укључујући и Рамуша Харадинаја, некадашњег команданта терористичке организације ОВК, опет су ослобођени оптужби.
Карла дел Понте је о томе причала у документарном филму "Тежина ланаца 2", када је истакла да верује да Мисија УН на Косову и Метохији није доставила Хагу потребне доказе и да "НАТО и ОВК, као савезници у рату, нису м огли да делују једни против других".
На месту амбасадорке остала је до почетка 2011, када је отишла у пензију.
Међутим, дане није проводила одмарајући, већ је од 2012. до 2018. Дел Понтеова била чланица Независне међународне истражне комисије за Сирију, под покровитељством Високог комесара УН за људска права.
Већ годину дана по ступања на дужност је оптужила сиријске побуњенике за употребу хемијског оружја, конкретно сарина. Након дугогодишње истраге, ни у једном од анализираних инцидената, није испоштован "праг доказа" комисије у погледу идентификације извршилаца хемијских напада.
Због мањка подршка међународне заједнице, Карла дел Понте је у августу 2017. дала оставку Комисији.
– Нисмо могли да добијемо од међународне заједнице и Савета безбедности резолуцију којом би се успоставио ад хоц трибунал за све злочине почињене у Сирији... Седам година злочина у Сирији и потпуна некажњивост – рекла је и окривила Русију за улагање вета.
Тврдила је и да Комисија прикупила довољно доказа да председник Сирије Ал Асад буде осуђен за ратне злочине.
(Сторy)