После вести о нападу медведа на ловца из црногорског села Стабна код Плужина, с правом су се забринули и ловци у Србји. М. Р. из Бајине Баште преживео је блиски сусрет са женком а на срећу, није завршио у болници... Било је то пре девет година на Тари. М. Р. је тада имао 35.
Испричао је да се мечка појавила ни сам не зна одакле, пропела се на задње ноге пред њим...
"Унела ми се у лице и из све снаге рикнула. За главу је била већа од мене. Остао сам укопан. А онда ме је ударила шапом у груди и бацила уназад. Летео сам три метра кроз шуму и пао на леђа. Имао сам осећај да се цела шума тресе од њеног језивог крика. Покушао сам да се померим, побегнем, да скинем пушку, али страх ме је паралисао, нисам могао да мрднем.
Фото: Shutterstock
Ни гласа нисам имао. Само сам чекао да скочи на мене. Полако сам се прибрао, устао и репетирао пушку. Али животиње није било у близини, само сам видео трагове одраслог медведа и два мечета. Схватио сам да ме је мечка напала због младих", причао је тада М. Р.
Прочитајте још
То је, како су потврдили надлежни, био последњи случај напада медведа на човека код нас. У Западној Србији у последњих неколико година број медведа је порастао. На подручју Националног парка Тара креће има их око 60, неколико их се креће по Златибору и на подручју Златара, Голије, Јадовника, Јелове Горе...
Професор Душко Ћировић са Биолошког факултета Универзитета у Београду, који од 2007. године води пројекат маркирања и праћења медведа у Србији, каже да тренутно прате пет обележених медведа и то два на Тари и по једног на Златибору, Голији и Златару.
Фото: Профимедиа
"Према ономо што видимо ови медведи су још активни, али је њихова активност смањена", каже Ћировић.
С богатим искуством у проучавању кретања и понашања медведа, професор Ћировић каже да су ове звери осетљиве, нарочито женке које имају младунце. Ранко Милановић из НП Тара каже да су људи на нашим просторима виђали медведе чак и близу кућа, али да сем овог инцидента 2015. године није било блиских сусрета са овим зверима.
"Апелујемо на посетиоце Таре да се строго придржавају правила које Национални парк прописује, да се крећу само обележеним стазама а када је реч о мрком медведу, треба знати да он не воли буку нити јаке мирисе. Посетиоци треба да избегавају парфеме, али и шушкаву одећу, што може узнемирити горског цара", подсећа Милановић.
Према важећем кривичном закону у Србији мрки медвед припада строго заштићеној врсти и казна за његово убиство је до милион динара или три године затвора.
(Мондо)
БОНУС ВИДЕО:
