На челу неочекиваног развоја догађаја, који је узнемирио не само Башара ал Асада, већ и Москву, која је његов заштитник, налази се побуњеничка група Хајат Тахрир ал-Шам. То је сунитска паравојска коју подржава Турска, а САД је сматрају терористичком организацијом.
Хајат Тахрир ал-Шам настао је 2017. године удруживањем низа милитантних група које су се намножиле током грађанског рата који је избио у Сирији након почетка Арапског пролећа 2011. Тих година су аутократски режими пали у северној Африци, али не и у Сирији.
Декларисани циљ Хајат Тахрир ал-Шама (познатог по акрониму ХТС) је стварање исламске државе и збацивање династичке владавине породице Асад и њиховог савезника Хезболаха из земље.
Фото: Профимедиа
Ко је вођа офанзиве?
Групу предводи човек чије је ратно име Абу Мохамед ал-Џолани, при чему се Џолани односи на сиријски део Голанске висоравни, делимично припојен Израелу, одакле он и потиче. Ал-Џолани је прекаљени борац из сиријског грађанског рата у који је ушао као припадник сиријског огранка Ал Каиде. Пре него што је ступио у терористичку организацију коју је основао Осама бин Ладен 2016. године, ал-Џолани је био емир ал-Нусре, сада угашене терористичке организације која је представљала испоставу Ал Каиде у Сирији.
Амерички Стејт департмент ставио је Џоланија на листу глобалних терориста 2013. године и понудио 10 милиона долара за информације које би довеле до његовог хапшења. Данас се његова организација сматра најјачом опозиционом групом на територији Сирије, а руководство тврди да је потпуно независно од утицаја бивших партнера из Ал Каиде. Познато је да је на почетку рата у Сирији ал-Џолани преузео одговорност за бомбашке нападе, истовремено најављујући ударе на западне снаге, конфискацију имовине верским мањинама и слање верске полиције да малтретира жене.
Прочитајте још
Фото: Профимедиа
Међутим, последњих година Џолани и ХТС су променили свој имиџ и "ребрендирали" се. Експерт Арон Зелин пише да група последњих година промовише "цивилну власт" и војне акције против екстремистичких група на "својој територији". Џолани чак покушава да се покаже као заштитник других вера, па је прошле године дозволио да се прва миса после много година одржи у цркви у Идлибу.
Та промена је примећена и у САД. Прва администрација Доналда Трампа, пише Зелин, објавила је 2018. да више не лови директно Џоланија. Ипак, и поред кретања ка умерености, Џолани је дозволио да на територији под његовом контролом делује неколико екстремистичких група. Поред тога, група је учествовала у последњем познатом "окршају" са америчким снагама 2022. године.
Велика и неочекивана офанзива Хајат Тахрир ал-Шама почела је дан након што су Израел и Хезболах објавили прекид ватре у Либану. Побуњеници су закључили да су савезници Башара ел Асада - Хезболах, Иран и Москва - слаби и заузети на другим фронтовима и покренули су напад. На друштвеним мрежама јуче су подељене слике и видео снимци на којима се види да држе центар града и Велику џамију. Обновљене борбе у Сирији отварају могућност да се отвори још један фронт на Блиском истоку.
Фото: Профимедиа
Роберт Форд, последњи амерички амбасадор у Сирији, у интервјуу за амерички Еј Би Си Њуз, приметио је да је Израел последњих месеци извео неколико напада на сиријске владине снаге и снаге Хезболаха у тој области. Сиријска арапска армија контролише око 70 одсто Сирије, али 30 одсто контролишу побуњеничке групе, а ту се налазе и стране војне јединице.
САД има око 900 војника стационираних на североистоку Сирије, далеко од Алепа, који су распоређени да спрече обнову најопаснијих џихадистичких група попут Исламске државе.
Турска такође има војне снаге на територији Сирије, које имају утицаја на групе које чине Хајат Тахрир ал-Шам.
Чарлс Листер, дугогодишњи аналитичар америчког института за Блиски исток специјализован за Сирију, рекао је за Еј-Би-Си да је развој догађаја значајан. Наиме, неколико година кретања на војној мапи Сирије била су занемарљива, тако да је ово велика промена.
- Потенцијал да ова промена има веома значајне последице постоји ако се покаже да режимске снаге нису у стању да задрже територију. Могуће је и да ће то бити догађај који ће променити игру - сматра Листер и додаје да међу ризике сврстава и "буђење" бораца Исламске државе.
Према Фордовим речима, борбе у Алепу би могле да донесу још већу дестабилизацију уколико се "Русија и Турска повуку", или ако између њих дође до директног снажног сукоба.
(Курир/Јутарњи лист)
БОНУС ВИДЕО:
