Узрок овој појави лежи у чињеници да су се презимена у Србији до друге половине XИX века мењала из генерације у генерацију, тако да је већина становништва носила презиме по имену оца.
Тако се дешавало да у једној кући три различите генерације имају три различита презимена. У то време, стара, родовска презимена била су махом у мањини. Године 1851. кнез Александар Карађорђевић је донео указ о непроменљивости презимена, чиме је у већој мери заустављен процес мењања истих.
Презиме је настало у другој половини XИВ века. Српска презимена су углавном настајала тако што се наставак -ић, -ев или -ов додавао имену оца, мајке, деде или некој другој основи.
Суфикс „ић“ је словенски деминутив чија је основна улога у стварању патронима и матронима:
Патроним означава да је презиме настало од оца (нпр. презиме Јовановић је настало од имена Јован на које је додат наставак „ов“ што означава припадност и на крају је придодат деминутивни наставак „ић“ што значи малени или млади).
Прочитајте још
БОНУС ВИДЕО
