Дана 28. новембра 1994. године, озлоглашени серијски убица — који је 1978. насмрт претукао аутостопера по имену Стивен Хикс — доживео је исту судбину од стране затворског цимера Кристофера Скарвера док је служио 16 узастопних доживотних казни у затвору у Висконсину у Америци.
Дамер је напаствовао, убио и раскомадао најмање 17 младића и дечака у Милвокију, а уз то је практиковао и људождерство и некрофилију, пре него што је ухваћен 1991. године.
Језиви детаљи Дамерових злочина, као и трагични покушаји да се његови злочини раније пријаве, узнемирили су свет када су коначно откривени. На крају је осуђен за 15 убистава у Висконсину и у фебруару 1992. године добио 15 узастопних доживотних казни затвора, док је 16. осуда уследила касније.
За једно од 17 убистава која је признао, није осуђен, због недостатка доказа — мада није дуго поживио да одслужи казну.
Како је Џефри Дамер умро?
Затворски цимер Кристофер Скарвер насмрт је претукао Дамера и другог затвореника, Џесија Андерсона, у затвору Колумбија у Портиџу, у Висконсину.
Прочитајте још
Скарвер, који служи доживотну казну због убиства, рекао је за "Њујорк пост" 2015. године да је Дамер правио скулптуре људских удова од хране и користио кечап као крв, узнемирујући друге затворенике. Скарвер је држао дистанцу од Дамера, који је обично имао стражара уз себе због сукоба с другим затвореницима.
Фото: Профимедиа
Дана 28. новембра 1994. Скарвер, Андерсон и Дамер су остављени без надзора и лисица да чисте тоалет у теретани. Док је Скарвер пунио своју канту са џогером, један од мушкараца га је гурнуо у леђа, али није знао ко је то учинио.
"Окренуо сам се, а (Дамер) и Џеси су се смешкали испод гласа," присетио се Скарвер. "Погледао сам их право у очи, али нисам могао да кажем ко је то био." Мушкарци су се потом раздвојили, а Скарвер, који је наводно носио исечак из новина о Дамеровим злочинима у џепу, зграбио је металну шипку дужине 50 цм и тежине 2,5 кг из теретане.
Скарвер је пратио Дамера у свлачионицу за особље и суочио га с његовим злочинима. "Питао сам га да ли је урадио те ствари јер сам био дубоко згрожен," рекао је Скарвер за "Њујорк пост", додајући да је Дамер био "шокиран".
Описао је шта се догодило: "Брзо је почео да тражи врата. Блокирао сам га. Завршио је мртав. Положио сам му главу." Скарвер је затим отишао у другу свлачионицу где је био Андерсон и учинио исто.
Стражари су пронашли Дамера на поду тоалета с тешким повредама главе од ударца шипком и удара главом о зид. Превезен је у болницу где је проглашен мртвим сат времена касније.
Скарвер је оба убиства починио у року од 20 минута. Што се тиче мотива, Скарвер је рекао да је његов разлог био више од Дамеровог понашања у затвору. "Прешао је границу с неким људима — затвореницима, особљем затвора," тврдио је Скарвер. "Неки људи у затвору се кају — али он није био један од њих."
Скарвер је убио Дамера ујутру 28. новембра 1994. Стражари су га пронашли на поду тоалета око 8:10 ујутру, а у болници је проглашен мртвим сат касније. Дамер је имао 34 године када је умро.
Фото: Профимедиа
Које су биле последње речи Џефрија Дамера?
Дамерове последње речи нису јавно познате. На суђењу је изразио кајање због својих злочина и рекао да преузима "пуну одговорност" за напаствовања и убистава својих жртава.
"Надам се да ми је Бог опростио," рекао је Дамер према "Вашингтон посту". "Знам да ми друштво никада неће моћи опростити. Знам да ми породице жртава никада неће моћи опростити за оно што сам учинио."
Рекао је да се вратио вери након убистава, рекавши суду да је "створио холокауст" када се удаљио од више силе. "Требао сам остати уз Бога. Покушао сам и нисам успео," рекао је. Такође се обратио бројним изјавама породица и вољених својих жртава.
"Веома ми је жао због онога што сам учинио тим јадним породицама, и разумем њихову оправдану мржњу," рекао је Дамер. "Видео сам њихове сузе и да могу сада да дам свој живот како бих вратио њихове вољене, учинио бих то."
Убиства која је починио Џефри Дамер трауматизовала су породице његових жртава и многе друге људе у заједници Милвокија, али реакција јавности на Дамерову смрт била је подељена. Док су многи били задовољни што је Дамерова владавина терора коначно дошла до краја, други су били незадовољни што није остао жив да пати у затвору због својих монструозних дела.
Фото: Профимедиа
Окружни тужилац Милвокија Е. Мајкл Мекан рекао је за "Њујорк тајмс" након Дамерове смрти: "Ово је последње тужно поглавље у веома тужном животу. Трагично је што ће његови родитељи морати да искусе исти губитак који су доживеле породице његових жртава." Говорећи о Кристоферу Скарверу, додао је: "Надам се да неће бити економских користи нити прослављања у стилу народног хероја за човека који је убио Џефрија Дамера."
Чак су и сами Дамерови родитељи имали подељене реакције на његову смрт. Према извештају "Вашингтон поста", његова мајка, Џојс, желела је да сачува мозак свог сина за научна истраживања како би се анализирало његово понашање, док је његов отац, Лајонел, желео да мозак буде кремиран заједно с остатком тела. На крају су, према писању" Лос Анђелес тајмса", и Дамерово тело и мозак кремирани.
Многи су сматрали да је полиција у Милвокију направила пропуст према геј и црначкој заједници јер није ухватила Дамера раније, упркос упозорењима црних комшија убице.
Гленда Кливленд, некадашња Дамерова комшиница, више пута га је пријављивала полицији, али без успеха. У мају 1991. године, Глендина ћерка, Сандра Смит, и сестричина, Никол Чилдрес, позвале су хитну помоћ када су приметиле четрнаестогодишњег Конерака Синтасомфона голог, крвавог и једва свесног на улици.
Дамер је убедио полицајце који су дошли на лице места да је Синтасомфон његов дечко који је превише попио. Након што су полицајци отишли, Дамер је убио дечака. Да су тада урадили проверу Дамерове прошлости, открили би да је био на условној казни због се*суалног злостављања Синтасомфоновог старијег брата, три године раније.
БОНУС ВИДЕО:
