Научници су објавили анализу која указује да је изумрла танкокљуна златовременица (Нумениус тенуирострис), птица селица која се размножавала у западном Сибиру, а зиме проводила у околини Средоземног мора, а између осталог боравила је и у Хрватској.
Последњи пут је са сигурношћу виђена 1995. године у северном Мароку. Ово је у свету први случај изумирања птице са подручја континенталне Европе, северне Африке и западне Азије, објавили су из удружења БИОМ.
Црвена листа Међународне уније за очување природе (ИУЦН) тренутно садржи 164 врсте птица које су изумрле након 1500. године од 11.000 врста чији је степен угрожености проценила организација БирдЛифе Интернатионал, глобална институција надлежна за попис птица. Та публикација је настала у сарадњи са Британским краљевским друштвом за заштиту птица (РСПБ), организацијом БирдЛифе Интернатионал и Центром за очување природе.
Вест о њеном изумирању уследила је након недавне објаве да је због пада у броју популације 16 других врста шљукарица селица управо прешло у категорију веће угрожености на Црвеном списку угрожених врста ИУЦН-а.
Танкокљуна златовременица боравила је и у Хрватској, а новообновљени Природњачки музеј у Загребу чува примерак те врсте.
Узроци опадања врсте танкокљуне златовременице можда никада неће у потпуности бити познати, али могући разлози укључују прекомерно исушивање издигнутих тресетишта у сврху пољопривреде, на којима су се те птице размножавале, губитак обалних мочварних подручја на којима су проводиле зиме, те лов, посебно недавно, што је додатно смањило већ ионако мале и подељене популације. Могући су и утицаји загађења, болести, предатора и климатских промена, али опсег тих утицаја је непознат, пише Јутарњи.
Доктор Алекс Бонд, виши кустос Одсека за птице у Британском природњачком музеју, био је члан тима који је пратио судбину ове врсте и рекао да ће с развојем климатских промена, ово постати уобичајена ситуација.
“Стање се не поправља за птице. Решавање питања климатских промена, уништења станишта и загађења најбољи је начин на који можемо да покушамо да их заштитимо, било код куће или у иностранству", рекао је он.
(Телеграф/Јутарњи)
