Да је живот непредвидив, доказ је управо Душко, који већ дуги низ година живи и ради у Скандинавији, прецизније у Шведској.
Град Малме, који је окарактерисан као највећи српски град у земљи викинга, дом је бившег Звездиног фудбалера где он ради као наставник физичког васпитања у једној фудбалској школи.
Увек истиче да га деца често запиткују како је то бити европски као и светски клупски шампион, а он је увек радо расположен да им пренесе своје фудбалско умеће које несумњиво поседује.
Радиновић стицајем околности није играо финале у Барију, где је Звезда победила Олимпик Марсеј у тадашњем Купу шампиона на пенале 0:0 (5:3) и тако освојио европску титулу, али је био спреман за финалну битку у Токију где су црвено-бели срушили чилеански Коло Коло са 3:0 и постали прваци света.
- Нисам играо финале у Барију и јако тешко ми је то пало. Отишао сам код тадашњег тренера, данас нажалост покојног Владице Поповића и рекао сам му отворено: “Владице, не рачунај на мене у наредна три првенствена меча пре финала у Токију”. Он ме је схватио, то је била моја одлука. Просто, нисам могао себи да дозволим луксуз да пропустим још једно финале. Клуб је могао и да ме казни због тога, али нису. Чврсто сам решио. Плашио сам се да ми не оде нешто, да се опет не повредим. Владица је био велики, схватио ме је и рекао: “Душко, имаш ове три седмице да се спремаш”. Захвалио сам му и био 120 одсто спреман за финале у којем смо славили - истакао је Радиновић својевремено за српске медије.
Прочитајте још
Започео је импресивну каријеру у ОФК Титограду, па четири године провео је у Никшићу. Сутјеска је као ретко који тим у тадашњој земљи била истинска фабрика великих асова.
Стигао је 1989. у Црвену звезду. Тренер је тада био Драгослав Шекуларац, али је највише показао код Љупка Петровића. Постигао је гол против Грасхоперса, био стрелац против Глазгов Ренџерса и тако даље. Иако није играо у финалу против Олимпика, био је у животној форми. Трофеј шампиона континента и шест месеци касније када је кумовао другом голу Владимира Југовића у Токију, те је побеђен Коло коло, титула клупског првака света уједно је и највећи успех Црвене звезде. Са пехарима из главног града Јапана сваки члан тадашњег тима црвено-белих постао је бесмртник у фудбалском смислу.
(Ало)
БОНУС ВИДЕО:
