Пронашли су потпуно нове ентитете налик вирусима, назване "обелисци," који су кружни делови генетског материјала са једним или два гена и самоорганизују се у облик штапа.
Обелисци се појављују код половине светске популације, али су откривени тек када су истраживачи тражили обрасце који се не подударају ни са једним познатим организмом у генетским библиотекама. Они колонизују бактерије у устима и цревима људи, живећи унутар свог домаћина око годину дана, али научници још увек не знају како се шире.
Обелисци имају геноме у облику РНА петљи које подсећају на вироиде, вирусе који инфицирају биљке, што стручњаке збуњује јер су пронађени у бактеријама повезаним с људима.
"То је лудо," рекао је Марк Пифер, ћелијски и развојни биолог који није учествовао у истраживању, за часопис Сциенце. "Што више истражујемо, више невероватних ствари откривамо."
ФОТО: ГРОК вештачка интелигенција твитер
Још увек није јасно да ли су обелисци штетни или корисни, али тим је предложио да би могли постојати као "неприметни еволутивни сапутници." Научници су такође рекли да би ови сићушни, примитивни ентитети могли играти кључну улогу у обликовању биодиверзитета на Земљи, јер можда могу инфицирати организме различитих врста током еволуције.
Прочитајте још
Још није познато да ли ови новооткривени обелисци могу изазвати болести код људи, али један познати вироид може: Хепатитис Д. Обелисци, вироиди и вируси технички нису жива бића јер зависе од домаћина за опстанак. Не једу, не регенеришу се и не размножавају.
Ипак, неки истраживачи верују да вироиди и њихови сродници — можда и обелисци — представљају најстарије "форме живота" на Земљи.
Истраживачки тим, на челу са биохемичарем Иваном Желудевом са Стенфорда, открио је обелиске анализирајући податке из РНА базе података са хиљадама секвенци прикупљених из људских уста, црева и других извора. Анализирали су податке како би идентификовали једноланчане кружне РНА молекуле које се не подударају с познатим вироидима и које не кодирају протеине.
ФОТО: ГРОК вештачка интелигенција твитер
Њихова анализа открила је 30.000 различитих типова обелиска. Њихови геноми су раније били занемарени јер су толико различити од било које познате форме живота.
Међутим, резултати, објављени у часопису Целл, показују да обелисци нису ретки. Истраживачи су открили да половина светске популације носи обелиске у устима, док их седам процената има у цревима. Даља истраживања су потребна како би се у потпуности разумела њихова распрострањеност. Врста обелиска варирала је у зависности од дела тела у којем су пронађени и узорка из којег су узети.
Дугорочна анализа сугерише да један тип обелиска може живети унутар људског домаћина око годину дана. Истраживачи верују да ови ентитети колонизују бактеријске ћелије како би се реплицирали, слично као што вирус инфицира домаћина и потом се умножава у њему.
Докази за ову везу домаћин-патоген пронађени су у бактерији Стрептоцоццус сангуинис, која је уобичајени састојак зубног плака. Ова бактерија је домаћин специфичној врсти обелиска. Ово је значајно јер се ова врста бактерија лако узгаја у лабораторији, што омогућава будућа истраживања о томе како обелисци преживљавају и реплицирају се унутар микробних ћелија.
ФОТО: ГРОК вештачка интелигенција твитер
Сви откривени обелисци кодирају главни протеин познат као обулин, а многи такође кодирају мањи облик овог протеина. Обулини су потпуно различити од свих познатих протеина, а научници још увек не знају чему служе или како функционишу.
За сада, научници могу само нагађати о еволутивним и еколошким улогама обелиска. Могуће је да су паразитски и штетни за своје домаћине, али такође могу бити корисни или потпуно безопасни.
Ако будућа истраживања открију да обелисци имају значајан утицај на здравље или функционалност људског микробиома, то би било значајно откриће за људско здравље, кажу стручњаци.
(Телеграф.рс)
БОНУС ВИДЕО:
