У данашње доба када је већина земаља прихватила рачунање времена по грегоријанском календару и почетак године који се рачуна од 1. јануара., долазак Нове године се прославља као празник.
У суштини, то је дан када по соларним и сличним календарима почиње следећи календарски, датумски, циклус, односно први дан наредне године. Дакле, све културе које имају годишњи календар, стога и прославаљају - Нову годину.
Овај празник се, међутим, историјски гледано, релативно касно "примио" и код нас.
Срби Нову годину, највероватније, славе од 19. века
У некадашњој СФРЈ посебан значај је, према писању Википедије, добио тек након Другог светског рата, и то много више као покушај да се сузбије значај који је велики део хришћанског становништа са наших простора придавао прослави Божића.
ФОТО: ГРОК вештачка интелигенција твитер
Како је у то време постојала и подвојеност становништва на религијској основи, јер су једни славили католички (25. децембар) и православни (7. јануар) Божић, увођење међународног празника "Нове године" у календар је био један од начина да се обележи заједнички празник, у духу тадашњег пласирања братства и јединства.
Прочитајте још
Као и код нас, тако и у свету, прослављање Нове године на дан који је према грегоријанском календару означен као 1. јануар није одувек била присутна. У многим културама су смене година биле обележаване у пролеће или јесен, а први јануар, макар у хришћанском свету је био познат и као дан на који је Исус Христос обрезан.
Рецимо, у давна времена, у средњевековној Србији, Нова година је заправо означавала почетак литургијског циклуса у хршћанској религији и обележавала се 1. септембра по старом , тачније 14. септембра по новом календару.
Срби Нову годину почињу да славе, највероватније, према писању "екуцево.рс" од деветог века, када је већина Јужних Словена примила хришћанство. Како су се мењали религијски системи, тако су се мењали и календари, па и дан када се дочекује Нова година. У српским селима се све до Другог светског рата прослављао Бадњи дан и Божић, а потом и Мали Божић или Свети Василије, празник познат данас и као Српска, православна, Нова година, која је славила 14. јануара, мада не тако раскошно као данас.
ФОТО: ГРОК вештачка интелигенција твитер
Преплитање паганских и хришћанских обичаја
Славље је било саткано од прастарих религијски, друштвених и културних догађаја, који су данашњи обичаји само осавремењенили. Историјски гледано, први празник који се доводи у везу са празновањем Нове године је био део старословенске и старобалканске традиције - тзв. празник Календе или Коледа. У питању је био први дан (младог) месеца од чега потиче и реч “календар. Овај празник је наслеђен из римског календара и светковао се током средњег века у целој Европи.
Прослављање Нове године се везује и за светковине "рађања Сунца", и обичаје чији је циљ био да се "помогне сунцу да надвлада мрак и хладноћу", односно ново буђење природе. Отуд, рецимо, обичај да се пале прскалице, у замену за новогодишњу ватру, која су помагала Сунцу да "победи" мрак.
И друга симболика је једноставна; гласном музиком, пуцњевима и ватром, требало је отерати зло из заједнице и наступајућу годину дочекати у добром расположењу и са лепим жељама.
И кићење јелке у нашим крајевима је новијег датума. Долази из северних крајева данашње Војводине, почетком 20. века, када је дошло до мешања са културом немачког становништва. Немци су овај обичај, наводно, преузели у 16. веку и то из Индије, у којој је и раније било познато кићење "дрва живота" са свећама.
ФОТО: ГРОК вештачка интелигенција твитер
Увођењем у службену употребу грегоријанског календара 1919. године, прва Југославија је установила и за Србе 1. јануар као први дан Нове године, откад се он код нас празнује као државни празник. Испочетка није било јелки, лампиона и светиљки, само су на београдским главним раскршћима гореле машине са катраном. Из године у годину све је више новогодишњег сјаја стизало и у Србију.
Нова година стиже у Београд
Постоји и један запис, "Лист Видело", како преноси "калдрма.рс" у којем је описан први улични дочек Нове године у Београду.
"Нова 1850. година стигла је у Београд завејана снегом. Последње предвечери старе године градска банда свирала је по целој вароши. Десет свирача добро увијених у гуњеве цупкало је и свирало где год је био разгрнут снег."
С доласком 20. века однос према новогодишњим ноћима лагано се мењао, што се да видети из огласа власника једног београдског ресторана: 'Прасе и ћурка на лутрији. Крофна са ‘наполеоном’. У горњој сали лумперај, у доњој игранка. Музика и песма без критике. За посету моли Милан, Биџа, ресторатер.
Званично честитање Нове године у Београду је дуго времена представљало чисто протоколарну ствар, оличену у честиткама које је кнез Милош слао појединим иностраним државницима, да би временом почео да прима честитања и од својих поданика. Касније се на Двору организовао и бал, који су одржавали књаз Александар Карађорђевић и кнегиња Персида, а међу званицама су увек позивани најзначајнији и најутицајнији житељи ондашњег Београда, са својим укућанима. Ова пракса је настављена и за време краља Милана.
ФОТО: ГРОК вештачка интелигенција твитер
Модерна Нова година код Срба
Касније, у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1919. године прихваћен је грегоријански календар, али се Српска православна црква и даље придржавала јулијанског, па су се равноправно славиле обе нове године.
И током Другог светског рата се славила Нова година, равноправно - и савезници и нацисти, и поробљени и окупатори, и партизани и четници.
Након ослобођења Београда прва Нова година је прослављена у свим већим салама које су преживеле бомбардовање. Прво су се слушале вести, до поноћи се играло козарачко коло, а од поноћи у Дому инжењера и хотелу "Централ" у Земуну чак и предратни танго.
ФОТО: ГРОК вештачка интелигенција твитер
Тек после Другог светског рата прослава Нове године 1. јануара добија посебан значај. Прослављање је уведено, готово из дужности према политичкој партији, када се колективно славио је народ, али и Тито.
Београд и други већи градови Србије почели су са колективним прославама Нове године током седамдесетих и осамдесетих година XИX века, када су прве генерације почеле да се враћају из изностранства са школовања и донеле са собом овај "новитет".
Након краха комунизма Нова година се у Србији обележава и 1. јануара по новом и 14. јануара по старом календару, што је традиција и данас.
(Телеграф.рс)
БОНУС ВИДЕО:
