Предстојећи председнички избори одржавају се у време између најрадоснијег хришћанског празника по Грегоријанском календару - Божића и дочека Нове 2025. године, али и у сенци трагичног догађаја који је Хрватску и регионалну јавност оставио без речи, када је младић стар 19 година у Основној школи Пречко убио седмогодишњег дечака, а више њих и учитељицу ранио оштрим предметом. Потом је покушао самоубиство, али га је полиција у томе спречила.
Тврди се да је младић психички нестабилан, да је лечен у психијатријској болници у Загребу и да има више дијагноза.
Томе је претходио још један од у низу корупцијских скандала у Влади премијера Андреја Пленковића у оквиру којег је ухапшен министар здравља Вили Берош.
Пленковић је током своје владавине сменио готово 30 министара, од којих је Владу на лични захтев ради промене посла напустило само њих троје.
Фото: Профимедиа
Грађани Хрватске се на дневном нивоу жале да живе лоше, да зарађују мало, да су инфлација и цене превисоке, а куповна моћ најнижа на скали ЕУ. Неки се сналазе тако што храну и дневне потрепштине довлаче из Трста, где су, тврде, цене много приступачније. Пензионери су, такође, веома незадовољни висином својих примања, због чега су у више наврата протестовали на трговима захтевајући повећање пензионе основице за 60 одсто.
Прочитајте још
Последње истраживање Кробарометра је показало да чак 73 одсто испитаних сматра да Хрватска иде у погрешном правцу, 20 одсто верује да је земља на добром путу, док остали немају став о томе.
У таквој атмомсфери биће одржани председнички избори у којима ће, на основу одлуке Државне изборне комисије (ДИП), учествовати осам кандидата на осмим по реду председничким изборима од стицања хрватске самосталности. Уколико ниједан од кандидата не добије натполовичну већину од бирача који буду изашли на изборе, други изборни круг биће одржан 14 дана касније.
Према свим анкетама последњих недеља, актуелни председник Зоран Милановић главни је фаворит за још један мандат на Пантовчаку.
Фото: Профимедиа
Међу његовим најозбиљнијим изазивачима истиче се Драган Приморац, кандидат којег подржава ХДЗ и коалициони партнер те странке у власти Домовински покрет.
Следи независна кандидаткиња Марија Селак Распудић, бивши функционер Моста, Селак Распудић је политичар, филозоф и биоетичар.
Према оцени стручњака, изборна кампања је била безперспективна, а резултат веома известан.
Фото: Јутјуб принтскрин/Marija Selak Raspudić
Мандат актуелног председника Хрватске Зорана Милановића, некада лидера СДП и председника Владе Хрватске, углавном је обележило свако одсуство кохабитације и интензивни сукоб с премијером Андрејем Пленковићем о низу унутрашњих и спољнополитичких питања.
Неслагања су често пратиле и јавно изречене увреде, а нетрпељивост је не ретко прелазила границе уобичајене политичке борбе. Због изричитог противљења Милановића одласку хрватских војника у Украјину, Пленковић и његови сарадници су га оптуживали да је у "дилу" са руским председником Владимиром Путином.
И док је Милановић водио прилично мирну кампању под слоганом "Председника за председника", његов главни супарник Драган Приморац је, уз снажну подршку владајућег ХДЗ-а, водио агресивну кампању свакодневно прозивајући Милановића.
Фото: Јутјуб принтскрин/RTL
Путовао је у БиХ, где је добио подршку тамошњег ХДЗ-а, којим руководи Драган Човић, а гостовао је и у подгоричким медијима, где је верно следећи политику Пленковића у интервјуу Побједи изјавио: "Отежаћемо Србији и Црној Гори улазак у ЕУ ако не дају податке о масовним страдањима".
Да су Србија и Срби, они у Хрватској, али и Срби генерално одувек "трн у оку" хрватским политичким лидерима, а посебно од када је у Србији на власти председник Александар Вучић и СНС, и није нека новина.
Доласком на власт Пленковића то је постала константа на коју се током сучељавања на ХРТ-у накачила и кандидат за председника странке Можемо! Ивана Кекин.
Фото: Јутјуб принтскрин/RTL
Њена изјава да је "стратешки интерес Хрватске промена власти у Србији" на тренутак је "бљеснула", али није могла да угуши аферу и покренуту истрагу ДОРХ-а против Кекин и њеног супруга ради утврђивања наццина на који су доссли до пространог плаца у Истри за само девет евра по квадрату, а на којем су касније изградили велелепну вилу вредну, како се процењује у медијима, неколико милиона евра.
Посебну пажњу јавности је привукла веза њеног супруга Миле Кекина, иначе певача, са Никицом Јелавићем, којем је, према писању медија, својевремено суђено за злочиначку заверу, али је ослобођен свих оптужби.
Миро Буљ је председнички кандидат странке Мост, своју кампању гради на порукама које укључују депортацију илегалних миграната, расписивање референдума о пореклу имовине и уређење државе које би хрватским грађанима омогућило останак у домовини, али и увођење реда у статус националних мањина, посебно Српске.
Буљ је, наиме, као градоначелник Сиња почетком септембра забранио одржавање изложбе српске баштине под називом "Сусрет на тромеђи" само зато што ју је финансирало Српско народно веће на чијем је челу Милорад Пуповац.
На десном политичком спектру посебно се истиче Бранка Лозо из парламентарне странке ДОМиНО, настале расцепом Домовинског покрета. Као верни следбеник политике тог покрета и градоначелника Вуковара Ивана Пенаве, који је условио ХДЗ и премијера Пленковића формирањем власти без Срба, Лозо захтева, између осталог, укидање финансирања хрватског недељника Новости, који издаје Српско народно веће.
Фото: Јутјуб принтскрин/Jutarnji list
Кампања независног кандидата Томислава Јоњића је прошла готово незапажено. Реч је о хрватском адвокату, дипломати, публицисти, историчару и политичару. У његовој биографији је записано да је био учесник Домовинског рата. Сада би на Пантовчак.
Независни кандидат Нико Токић Картело привукао је пажњу јавности емотивним моментом, када се расплакао од среће јер је ДИП прихватио његову председничку кандидатуру и притом је у сузама дозивао мајку, поручивши јој: "Мама успео сам".
Иначе, моћ председника Републике произлази из чињенице да су избори за ту функцију високо персонализовани, јер он је високи званичник са највећим легитимитетом стеченим директним гласовима бирача. Истакнута јавна улога и велики медијски интерес значе да председник има могућност јавно да упозори и изнесе критику дневнополитичких дешавања и тако да буде својеврсни коректив власти.
БОНУС ВИДЕО:
