- Запаљење плућа, стављају ме на кисеоник, али убрзо пребацују и у Ургентни центар. Нисам била свесна колико ми је стање озбиљно. Саопштавају ми да ћу на хитан царски рез, а била сам тек 23. недеља трудноће. Једино што сам помислила је да беба не може преживети. Успављују ме и ту се завршава моја реалност - прича за "Курир" Марија.
Никола на Митровдан, 8. новембра, потписује, како процедура налаже, сагласност за превремени порођај да би лекари покушали да му спасу жену.
- Сутрадан, 9. новембра, Марију порађају. Девојчица има 600 грама, жива је, али јој не дају никакве шансе. Марију интубирају на респиратору, а доктор ми каже да не дише, да моле бога да јој плућа прораде - прича за "Курир" Никола.
Кад је видео да је бебица поживела други дан, моли управу Ургентног за дозволу да свештеник крсти дете.
Прочитајте још
- Тог 11. новембра, хвала им до неба, допуштају да свештеник накратко, под посебним условима и заштитом, уђе и крсти бебу. А ја крећем пут Острога, код Светог Василија, њему увек идемо. Док сам путовао ка Острогу, ћеркица је крштена као Василија, друго име није ни долазило у обзир. Истовремено, доктор ми јавља да су Маријина плућа незнатно боље. Молим се над моштима Светог Василија чудотворца - каже Никола.
Василија чак почиње да једе, после три-четири дана добија и мало на тежини, има 630 грама.
- Буди се нада. Чак су ми доктори рекли да беба имала више шансе него Марија. Али на Свете Враче, 14. новембра, јављају ми да је Василија умрла то јутро, у шест сати. Није могла да се избори. Два пута је реанимирана током ноћи. Бог је тако хтео. Бар смо је крстили, а ја сам своје дете достојно сахранио - прича Никола.
Морао је и поред свега, вели, да се прибере, да све завршава иако није знао да ли ће и супругу изгубити. Али после 12 дана борбе Марија побеђује! Скидају је с респиратора. Раде јој и трахеотомију, то је она рупа на врату. Само да знају да могу да је буде и виде да је ту, међу живима.
- И кад сам се пробудила, нисам знала за себе, ни шта је сан, а шта јава. Моја реалност се претворила у страшне снове - сањала сам да је Никола погинуо у тучи, да су ми отац и брат страдали у неком нападу... Доктори доводе Николу да га видим да је жив. Али по њему примећујем да нешто није у реду. Објашњава да сам преживела респиратор, о чему појма нисам имала, и озбиљне ствари, а и да наша беба није жива. Све док нисам изашла кући, а било је то 29. новембра, лекари су сумњали да имам озбиљне психичке поремећаје јер нисам знала шта је реално. Кад сам дошла кући, склопила сам коцкице и вратила се у нормалу - сећа се Марија.
Најтеже јој је пало сазнање да је беба била жива.
- Кад сам сазнала, а крили су од мене док се не стабилизујем, да је беба била пет дана жива, било је неподношљиво, страшан бол. Некако сам мислила да на почетку шестог месеца и не може да се роди жива и помирила се с тим кад су ми рекли да ме воде на хитан царски. Али ово је било страшно тешко прихватити - да је била ту, жива и стварна и да је више нема, да је нећу видети - прича Марија, која је изненађујуће добро, само још мало уморна, чак јој и рупа на врату брзо зараста, ожиљак је мали...
Марија и Никола захвални су свима редом - свим лекарима и особљу УКЦ Крагујевац на неизменом труду и бризи, целом граду, знанима и незнанима који су се молили за живот ове младе жене, а и Богу милостивом.
- Нажалост, нисмо ми једини који смо кроз ово прошли, многи су изгубили и бебе и животе. Имаћемо деце, даће Бог. А чим отопли, идемо на Острог Светом Василију - вели Никола, који је пореклом с Дурмитора.
Марија и Никола, како кажу, нису превише размишљали о вакцинацији против ковида, сматрајући да су млади и здрави и да им корона не може ништа. Сад другачије мисле:
- Вакцинисао сам се после свега овога, чим је Марија изашла из болнице - каже Никола, који је све време био негативан и без икаквих симптома, док ће Марија сачекати неколико месеци да се опорави и да јој лекари дозволе пелцовање.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
