На Туциндан се коље прасе, чије месо ће се наћи на божићној трпези.
Овај ритуал потиче из предхришћанског доба у овим крајевима и представљао је приношење жртве паганским божанствима.
Наша црква га је касније прихватила и христијанизовала, како би народ након Божићног постао могао да ужива у јачој и мрсној храни, која му је неопходна у зимском периоду.
Туциндан је према предању добио ово име јер се некад печеница пре клања тукла ушицом секире прек грудве соли у платненој врећици стављеној на чело животиње.
Фото: Shutterstock
У неким крајевима Божићна печеница се прави од јагњета или младе овце.
Прочитајте још
Месо се пече сутрадан и на Бадње вече уноси у кућу.
На овај дан домаћинства спремају кућу за велики празник.
Тада се и набављају ораси, смокве, суве шљиве, бомбоне и новчићи који ће се просути за Бадње вече.
За овај празник је био обичај и да се враћају дугови, како домаћин не би био дужан до идућег Божића.
Дом се чисти, јер следе три дана у којима се то не ради, а домаћица ће припремити брашно за мешење, јер треба спремити бадњачу, а онда и божићну чесницу.
За децу се везује и један од најзанимљивијих обичаја на Туциндан. У многим крајевима у крајевима у Србији верују да на тај дан децу не треба нипошто тући и да ће на сваком месту где приме неку ћушку настати чиреви. Насупрот томе, у другим крајевима кажу да баш на Туциндан децу треба симболично повући за уво па ће бити добра и слушати родитеље током целе предстојеће године.
На Туциндан се, према народном веровању, не сме ништа давати из куће, а то је дан када се традиционално враћају дугови да домаћин не би био дужан до следећег Божића.
У неким крајевима, на Туциндан се не вечера за столом него на поду. Прво се постављају со и бели лук, а онда хлеб, пасуљ, купус. Додаје се затим и остала посна храна коју је домаћица припремила, а за вечером домаћин мора бити окренут истоку.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
