1. Други треба да ме воле.
Последице које произилазе из ове мисли: занемаривање сопствене среће у име удовољавања другима и губитак сопствених смерница.
Идеја да други треба да те воле је лажна. Људи не могу да воле себе и да раде са самољубљем током целог живота, али желите да вас воле безусловно. Требало би то прво сами да схвате. Покушајте да преиспитате мисао "други би требало да ме воле" и замените је алтернативом која је кориснија, рационалнија и одрживија, на пример:
Сјајно је када ме људи воле и када добијам одобрење од других, али ја нисам новчаница од 100 долара која се свима свиђа, већ особа са својим врлинама и слабостима. Ако ме неко воли, то је супер, ако не, онда имам своје чврсто мишљење о себи.
2. Људи ће ме поштовати ако успем.
Нећете бити поштовани док не почнете да поштујете себе. Потрошачка култура нас тера да живимо у вечном надметању ко има најбољи ауто, стан, мужа или друге атрибуте успеха како нам кажу.
Али људи који живе своје животе у вечној трци за успехом на крају прегоре. А чак и ако прибегну успеху, то исто задовољство неће добити ни од себе ни од оних око себе. Никога није брига, свако је заузет својим животом.
Прочитајте још
Помажућа мисао: Ја сам самодовољан и вредан, без обзира на спољашње замке успеха. Крећем се својим темпом и дајем најбоље што могу у овом тренутку.
3. Ужасно је када живот не испадне онако како бисте желели.
Следеће последице из ове мисли: депресија, апатија, депресија, ја сам безвредан, ја сам губитник.
Обично живимо у илузијама у којима смо одлучили да живот треба да се одвија онако како ми желимо. Али живот има своје планове и свако од нас има своје лекције. Стога, када се наша очекивања не поклапају са стварношћу, осуђени смо на патњу.
Што је већи јаз у нашим умовима између стварности и наших очекивања, то више патимо.
Помажућа мисао: да, могу се десити неуспеси у мом животу и ствари можда неће испасти онако како сам желео, ово је део живота. Али трудим се и чиним све што је могуће да свој живот учиним онаквим каквим желим.
4. Све испадне не по мојој вољи; ја немам контролу над околностима.
Осећате се као да су тачке 3 и 4 отишле у крајност. Ово је пример црно-белог размишљања.
Размишљате у категоријама, било на овај начин или никако, или сте слабе воље и дајете сву контролу над животом, или се превише трудите да извршите притисак на живот и преузмете контролу над њим. Покушајте да пронађете равнотежу негде у средини.
Ако верујете да немате контролу над својим околностима, пашћете у превише пасивну позицију, што ће резултирати проблемима са самопоштовањем.
Помажућа мисао: чак и ако немам контролу над околностима, увек имам последњу вољу коју ми нико не може одузети. Ово је ваш став према свим околностима.
5. Треба ми неко на кога могу да се ослоним.
Последице ове мисли: прилагодити се другим људима, згазити себи грло, ући у било какву везу, остати у вези из страха од напуштања.
Покушајте да формирате сопствене ослонце под ногама и ослоните се првенствено на себе.
Када научите да се сами носите са својим животом, можете искористити опцију да се ослоните на другог, али тек након што схватите себе и научите да будете сами.
У супротном, заглавићете у сазависним односима, покушавајући да попуните сопствену празнину у својој души другима.
Помажућа мисао: супер је ако постоји или постоји особа у мом животу на коју могу да се ослоним, али ако није ту, имам себе, снаћи ћемо се.
6. Важно је пронаћи и донети праву одлуку.
Последице које настају: анксиозност, претерани перфекционизам, опсесија.
Врло често размишљамо у црно-белим категоријама, исправно или погрешно, да урадимо ово или оно, и заглавимо се у овом интраперсоналном сукобу јер уопште не доносимо никакву одлуку.
Покушајте да прихватите чињеницу да је концепт исправног и погрешног веома субјективан. Оно што је исправно за вас може бити погрешно за мене, и обрнуто.
То је оно што је исправно за вас, та одлука је исправна и не морате да одговарате за то или да то никоме доказујете.
Помажућа мисао: Ја сам жив човек и могу да погрешим када доносим одлуке, али ћу се трудити да све одвагам, слушам себе и не грешим.
7. Не могу да контролишем своје емоције.
Последице које следе: бићете талац својих емоционалних стања, талац својих притужби, беса, раздражљивости.
Свака ваша емоција је покренута неким мислима о себи, о људима, о свету. Не можете да се увредите а да ни о чему не размишљате, зар не? Вашу огорченост покреће нека аутоматска мисао коју не примећујете.
Управо потрагу за таквим мислима радим на личним консултацијама и помажем клијентима да не буду таоци њихових реакција, већ да постану њихов господар.
Помажућа мисао: Могу да радим на себи, својим емоцијама и перцепцији света, ово је под мојом контролом. Не могу да контролишем друге људе, време, спољашњи свет, али могу да контролишем своје емоције. Ко ако не ја?