"БОГ ОСТАЈЕ БОГ": Однос Бога и човека у православљу

Брзина савременог живота донела нам је различит приступ цркви и Богу. Ко су истински верници, они који прате црквена правила или којима Бог живи и срцу, а нису активни у црквеном животу?На ова питања у свом есеју о православљу и другим религијама, одговоре је покушао да Никола Кнежевић. За Николу можемо рећи да је по сведочанству из дипломе правник, по опредељењу боготражитељ и човекотражитељ.О разлици Православља и свих других учењаЈЕДИНО је у Православљу могућа ЛИЧНОСТ човекова; постоје, наравно, у нечему сличности Православља са другим великим религијама, оно што бисмо могли назвати заједничким духовним искуством човечанства, али оно што има само Православље а нема ниједна друга вераи философија је Личност &ndash; Личност као догађај, а не само као реч.Само у Православљу су Бог и човек у заједници, тако да у тој заједници и човек остаје човек, иБог остаје Бог. Личност(и) сваког од њих су у заједници са овим другим, а опет су очуване инеприкосновене.У сваком другом учењу, у некаквој другачије замишљеној заједници бога и човека, или нестаје бог или нестаје човек да би била могућа та заједница; или ње пак уопште нема. У сваком другомучењу, човек није личност већ роб природе, због људског греха осуђене на умирање, или робнеког људског колектива, исте судбине као и целокупна природа.Ислам? Непремостива провалија између Алаха и човека.Јудаизам? Тек нешто мало мања.Будизам? У њему ни нема Бога (бар не онако како ми верујемо у њега, као у врховног Суверена иТворца), а они највећи будистички посвећеници дотакавши нирвану схватају да нема ни човека;да уопште ничег нема.Хришћанске јереси? Римокатолицизам, протестантизам, монофизитство и све остале...?Фото: ПрофимедиаОвде долазимо до друге стране исте ове истине коју смо до сада разматрали.Рећи да је основна разлика Православља од свега другог у ЛИЧНОСТИ је исто што и рећи да самоу Православљу имамо учење о разлици у Богу између БОЖАНСКЕ СУШТИНЕ и НЕСТВОРЕНИХБОЖАНСКИХ ЕНЕРГИЈА. Јер управо та разлика омогућује да човек, сједињујући се са Богом, небуде прогутан и спржен неподношљивим божанским огњем, него напротив, да буде прожетБогом и да тек тада заиста и постане од индивидуе ЛИЧНОСТ. Једино уз разликовање суштине иенергија у Богу могуће је и разликовање природе и личности и у Богу и у човеку. Управо божанскеенергије јесу оне које чисте палу људску природу од греха и тако јој омогућавају да у њојиндивидуа постане личност.И управо ова разликовања &ndash; суштине и енергија у Богу, и одатле природе и личности у Богу и човеку, недостају свимхришћанским јересима &ndash; а тим пре другим религијама. Религије питањесуштине и енергија ни не постављају; али као што сваки човек, свесно или несвесно, непосредноили посредно својим животом одговара на питање да ли је за или против Христа &ndash; тако и оне,иако га директно не постављају, не значи да баш тим ћутањем не дају свој одговор на њега. Исамо непостављање тог питања је такође одговор &ndash; и то погрешан. У сваком случају, и јереси ирелигије остају заробљеници људског покушаја да се мимо божанских енергија позна Бог, а устварности да се (иако то неће признати), својим људским снагама обухвати Необухвативи, да сестави под контролу и над Њиме влада! Ако не верујемо у божанске енергије различите одсуштине, којима свет једино може да учествује у божанском животу, онда нам остају само двемогућности у нашем односу са Богом: или да богохулно исповедамо да ми, људи, можемодосегнути Бога учествовањем у Његовој божанској суштини (!), или да трагично верујемо да јенаш Бог неки далеки Бог, одвојен од људи и незаинтересован за њихову судбину, као што смовидели да је то случај код неких од претходно наведених религија. Насупрот томе, јединоразликовање суштине и енергија омогућава да наш Бог буде у исто време и Неприступни,Необухвативи и Вечно Непознати, али и Приступачни, Описиви и нама Блиски Бог &ndash; оваплоћениГоспод Исус Христос.Фото: ПрофимедиаКод свих религија и јереси ово неразликовање има исти разлог. Оно је или последицанеправилних аскетских пракси, или пак њиховог потпуног одсуства, у случајевима када сепознање Бога поистовећује са рационалистичким филозофирањем или чулним хедонизмом.Наиме, чињеница за коју сматрамо да је не треба посебно доказивати је да наш начин живота иквалитет нашег (бого)сазнања директно утичу једно на друго. (Не)правилно делање даје и(не)правилно созерцање, и обрнуто. Подвижничка пракса Цркве која управо водичовекабогопознању и самим тим исправном догматском ставу о разлици божанске суштине и енергијатако што се подвижник, примењујући је, отвара за саме те енергије (ми их простије зовемоблагодат) и најдиректније напаја њима, али која пракса га води и свакој другој истини о Богу која му је на духовну корист, јесте православни исихазам чији је центар умносрдачна Исусова молитва.Ако је све што смо до сада навели разлика Православља од других учења на доктринарном нивоу,исихазам је његова разлика од свега другог на практичном.Поменули смо хришћанске јереси у контексту њиховог гледишта на заједницу Бога и човека.Фото: СхуттерстоцкРимокатоличка црква једноставно не верује у ту заједницу, и то чак посредно сама исповеда.Одбацујући богословље Св. Григорија Паламе, она одбацује разлику божанске суштине ибожанских енергија *, иако Св. апостол Петар јасно позива хришћане да постану &bdquo;причасници божанске природе&rdquo; (2 Петр 1:1-4), што је могуће једино причешћивањем божанским енергијама.Тим одбацивањем је средњовековна римокатоличка црква својим верницима као основну бригу оставила труд да се избегне печење у паклу. Сама заједница са Богом је постала мање важна.Римокатолицизам је, верујући да су божанска суштина и нестворене божанске енергије једноисто, отерао од себе нестворене божанске енергије; папа је заузео место Христа, а заједно сацрквом схваћеном као пука институција &ndash; и место божанских енергија, као преносилац ирасполагач тзв. &bdquo;створене благодати&rdquo;, стварајући непремостив понор између своје пастве и Бога.Јер, ако је све што један римокатолик може, то да се на крају свих својих побожних трудовасједини са творевином (у виду поменуте &ldquo;створене благодати&rdquo;), а не са Творцем, онда он остаје усмрти, а у таквог Бога је онда боље и не веровати.Фото: ПрофимедиаОстале хришћанске јереси, иако нису тако директнокаоримокатолицизамодбацилеразликовање суштине и енергија, такође се, суштински, од Православља разликују управо у томе.Протестантизам, срушивши у револуционарном заносу идол папе са његовог пиједестала, није на њега вратио Христа и благодат Божију; само је, уместо папе, на упражњено место као новогидола поставио Библију.Протестантизам је одбацио нестворене божанске енергије а самим тим и њихову разлику уодносу на божанску суштину тиме што је покушао да неограниченог и никад до крајаспознатљивог Бога ограничи и укалупи каноном и словом Библије! Нествореног је покушао дапотпуно опише створеним. Као да Бог не може да се објави И ДРУГАЧИЈЕ (у погледу форме, слова &ndash; не и Духа) од онога како се објавио кроз Св. Писмо. Бог увек и у свему може и другачије, јер нијевезан било каквом нужношћу. И не само да може, него и хоће, јер се Он открива управо каонестворене енергије које делују у сваком обоженом човеку.Управо због те &ldquo;скучености у слово&rdquo; протестантизам у рационалистичком маниру врши &ldquo;часанатомије&rdquo; над Светим Предањем, уводећи неоправдано оштре границе и разлике између Св.Писма и Св. Предања, вере и добрих дела, благодати и човекове слободе &ndash; појмова који су, иначе,у ствари само различите манифестације и нераздељиви аспекти јединствене духовне стварности,правећи лажне опозиције у сваком од ових парова.Фото: ПрофимедиаЕвтихијевство и монофизитство одбацују разлику суштине и енергија на посреднији начин, тумачећи обожење човечанске природе као њено растварање у божанској природи (суштини), код евтихијевства, односно као њено мешање са божанском природом, код монофизитства, заразлику од православне Цркве која обожење види као прожетост целовите човечанске природебожанским енергијама. Не признајући целовитост човечанске природе у Христу и њенунесливеност са божанском, монофизитство самим тим одбацује божанске енергије каонепотребне, јер верује у заједницу Бога и човека насталу кроз мешање природа, а не крозпрожимање човечанске природе божанским енергијама.Без намере да се упуштамо у разматрање свих постојећих јереси и религија поред овдепобројаних, а упућујући за ову темузаинтересованијег читаоца да их, након што се духовноутемељи у Православљу, и сам изучи и увери се у закључке које следе, констатоваћемо да све јереси и религијска учења, осим Православља, садрже било отворено, било прећутно одбацивањенаведене разлике (отуда је Св. Марко Ефески исправно сматрао њено порицање семеном свих јереси). Јереси и религије су најсродније управо у томе, поред осталих сличности које их спајају уједну велику, густо испреплетену мрежу зловерја. Као што су све истине у свим световима, одоних најмањих, научних и материјалних, па до виших, духовних, невидљивим жилицамаповезане &ndash; и међусобно, и са Оним Који Јесте Истина и Извор сваке истине, и као што једна истинаувек води другој, тако је и са лажју: свака је сродна свакој, свака јерес и лаж о Богу је ближи илидаљи сродник свакој другој, свака која се појави у историји Цркве или света садржи у себи елементе многих ранијих јереси и заблуда. И све то је и природно, јер је свим лажима један отац&ndash; ђаво.Два међусобно супротстављена учења, блиско повезана санеразликовањем божанске суштине иенергија су савелијанство и аријанство, као две можда најосновније заблуде изведене из њега,два неизбежна и константна исхода тежњи јеретичког хришћанства (испод којих се могу осетити пагански импулси палог човечанства уопште) да сопственим моћима докучи божанско. Самимтим, ова два учења су константе многих каснијих јереси у историји Цркве: монофизитства,монотелитства, филиокве, несторијанства, папизма и протестантизма.Неразликовање суштине и енергија води укидању и свих других разлика у Богу, па и оне већ поменуте, између божанских Личности и божанске природе. Наиме, ако су суштина (тј. природа)и енергије (које су природна својства) једно исто, онда нестаје разлика између природе и њенихсвојстава &ndash; дакле, нестају природна својства. Ако она нестају, нестају и својства појединачнихЛичности у Св. Тројици, будући да би у одсуству природних својстава сва својства Бога морали дасматрамо својствима једне или све три божанске Личности, а онда она више не би била личнасвојства него заједничка, чиме долазимо до мешања и стапања божанских Личности &ndash; до савелијанства. И уопште, без разликовања суштине и енергија, оно лично, било у човеку, или уОцу, или у Сину, или у Духу Светом је само илузија &ndash; остаје само маска која се појављује предсветом и прекрива &ldquo;лице&rdquo; (заправо безличног) човека или Бога, маска која зависи од односачовека или Бога са светом јер настаје у додиру са њим. Нема личности; код човека, јер је заличност потребно црквено заједничарење у божанским енергијама, а у Богу због тога што немаТројичне божанске заједнице; савелијански Бог самац није личност јер није заједница као Св.Тројица. Он пред светом само наизменично навлачи маске час Оца, час Сина, час Духа. И тако,једино што остаје да стварно постоји у Богу и у човеку јесу њихове безличне природе.Што се пак аријанства тиче, присталице неразликовања (противници Св. Григорија Паламе) су,интензивирајући и проширујући мањкавости западне августиновске традиције поимања Св.Тројице, поистовећивали Божанство са суштином, искључујући из њега енергије (евонеразликовања!) и поједине Личности, што нас доводи управо до аријанства. Такође, латинскоучење о створеној благодати као неопходном посреднику између Бога и света, које је западнацрква морала увести услед неприхватања постојања енергија различитих од суштине, јесте једнаврста аријанства, јер подразумева постојање неког створеног божанства, нижег од Бога, помоћуког Бог чини са светом све оно што чини.Фото: ПрофимедиаИмајући у виду све што смо до сада рекли, било је сасвим природно да Црква у 14. векуисихастичким саборима, на којима је одбрањена догма о разлици божанске суштине и енергија,крунише своје тада већ хиљадугодишње саборско предање и осуди у новом облику јављену&bdquo;стару змију&rdquo; која је опет била подигла главу и лажним учењем напала Цркву у лику Варлаамовејереси. Ови сабори, одржани у периоду од 1341. до 1351. године јесу рекапитулација и потврдасвих ранијих сабора Цркве. Кроз њих су на нов начин, у складу са потребама тадашњег тренутка,проговорили сви ранији васељенски Сабори, а оно што су исихастички сабори училинаговештено је раније, на прикривенији начин, од свих васељенских Сабора. Зато некиправославни богослови, не без разлога, овај низ цариградских сабора, чије одлуке је временомприхватила пуноћа Цркве, виде као Осми или Девети Васељенски сабор, зависно од тога когасматрате богословским ауторитетом. Ови сабори су захватили корен проблема, оно што и чиниразлику између Православља и свих јереси и других религија. Непризнавање божанских енергијаразличитих од божанске суштине, а којима причешћујући се, причешћујемо се самим Богом,простије речено јесте одбацивање благодати Божије. Стога је разлика између Православља исвих јереси и религија изненађујуће једноставна &ndash; оне се од њега разликују тиме што неприхватају благодат Божију! Одбацивање ње је, као што смо рекли, нераскидиво повезано санеправилним подвижничким животом или чак са његовим потпуним одсуством, или другачијеречено: неправилан или неподвижнички живот јесте и узрок и последица одбацивања разликесуштине и енергија, односно благодати Божије, и самим тим и настанка свих јереси и другихзаблуда о Богу &ndash; тих узалудних човекових покушаја да направи себи Бога по свом палом лику иподобију.НАПОМЕНЕ:* ово би у најкраћим цртама била суштинска заблуда Римокатоличке цркве. О томе заштопоменути новозаветни стих јесте једно од библијских утемељења учења о разлици божанскесуштине и енергија подробније види у: Георгије Галитис, Православље и БогословљеАутор: Никола КнежевићЗашто бити део &quot;Културног корена&quot;? Зато што је изузетно важно доприносити културикада се праве вредности заборављају или што цитат каже &quot;Култура је мост између прошлости и будућности.&quot; Ми смо ту да пружимо шансу да талентовани људи дођу до изражаја, да се чује за њихов рад, да се чује глас. Ми смо ту да ујединимо сваког човека у лепоти и искрености уметности, као и све уметнике из различитих области.Уколико желите да будете део овог културног додатка, радове можете слати на следећу маил адресу:nportal.info@gmail.comЗабрањено је свако копирање и преузимање ауторских текстова!БОНУС ВИДЕО:

"БОГ ОСТАЈЕ БОГ": Однос Бога и човека у православљу

Ваш коментар

Нема коментара